Прочитај ми чланакДок државни функционери и Народна банка Србије тврде да нема разлога за бригу, грађани широм Србије зову мењачнице и унапред "резервишу" евре. Паника због санкција НИС-у и могућег удара на банке показала је колико је поверење у динар крхко - и колико власт воли да најпре заплаши, а затим глуми спасиоца.
Државни функционери, Народна банка Србије па и независни стручњаци, иначе критични према властима… сви ових дана покушавају да увере народ како нема потребе празнити динарске рачуне па куповати евре.
Али, колико то вреди показује мала рунда телефонирања мењачницама широм земље.
– Имамо петсто евра, али морате да дођете у наредних пар сати. Не можемо да вам оставимо дуже – каже један мењач на Новом Београду.
Један мењач у Крагујевцу би могао да „скупи“ две хиљаде евра за пар сати.
– Курс је свуда исти и тешко ћете у целом Крагујевцу наћи бољи – каже преко телефона.
Јуриш на мењачнице почео је пре десетак дана пошто је председник Александар Вучић упозорио да би америчке санкције против НИС-а могле да се прелију и на све банке које раде са нафтним гигантом. Па и на Народну банку Србије (НБС) која, за сада, наставља да послује са НИС-ом.
НБС укида провизију мењачницама
Народна банка је пак све свалила на написе у медијима и на друштвеним мрежама који су „стварали панику без реалног основа“. Поновили су да ће, ако треба, прекинути сарадњу са НИС-ом како би се сачувао платни систем.
Но, паници је изгледа допринео и минимални пад динара од 0,2 одсто у односу на евро, након што је курс годинама био малтене фиксиран.
– Скок који смо имали овог децембра највеће је померање курса у овој години, а вероватно и дуже. Стање је тренутно нормализовано и курс је стабилан последњих неколико дана – каже нам Борислав Брујић из Удружења мењача Србије.
Тврди да мењачи имају више евра него што је довољно. Поздравља и одлуку НБС да забрани додатну провизију. Нови средњи курс од среде (17. децембар) износи 117,3615 динара за евро.
Мењачницама на располагању остаје одступање од средњег курса за највише 1,25 одсто – у тој маргини траже своју зараду. Али, више неће смети да преко тога наплаћују и један проценат додатне провизије.
Тако НБС намерава да спречи да грађани евро плаћају преко 120 динара, што сматрају „психолошком границом“. Званичан средњи курс није прешао тих 120 још од 2017. године.
Живо сећање на деведесете
Још се не зна у којој су мери грађани повлачили новац са рачуна из банака те стављали у сламарице и колике ће то последице имати. Банкар Владимир Васић за ДW каже да за панику није било правих економских разлога.
– Али, видели смо како људска психологија делује – каже.
– Информације о НИС-у које су људи добили што од државних функционера, што од опозиције, али и појединих медија, створиле су утисак да ће се десити нешто страшно. Када обичан човек то чује, он размишља да је најбоље да размени сав новац који има у евре, јер је то стабилна валута – додаје.
Та врста панике није занемарљива у земљи чији се добар део житеља сећа хиперинфлације, динара са безброј нула и сумњивих типова у кожним јакнама који на улици нуде девизе у пола гласа.
– То искуство обликовало је трајно неповерење према домаћој валути и институцијама – каже Иван Станојевић, доцент политичке економије на Факултету политичких наука у Београду.
– Економско понашање људи је неодвојиво од њиховог психолошког стања и емоција. Када Вучић недељама застрашује народ санкцијама, уништењем банкарског сектора и општим катастрофама, природно је да се људи осећају уплашено – додаје он за ДW.
А евро, додају саговорници, ужива битно већи углед од динара – скоро као некада немачка марка. Уосталом, у Србији сви о нешто већим сумама причају у еврима, у њима су индексирани кредити и многе цене.
Шта са НИС-ом?
Ако за толику панику разлога није било, за бриге око снабдевања нафтом разлога итекако има.
Седамдесетак дана ни кап није стигла нафтоводом ЈАНАФ, а рафинерија у Панчеву је прекинула рад. Колико је јавности познато, и даље нема договора руске стране са неким потенцијалним купцем удела НИС-а, а нема ни воље Вашингтона да начини изузетак од санкција.
Вучић је више пута натукнуо могућност српског преузимања НИС-а, ако се не буде имало куд. У уторак (16. децембар) је за наредну седмицу најавио „важне вести“.
– Надам се добре вести за грађане Србије – рекао је председник.
Претходно је за Дан Д прогласио 15. јануар, али то није први пут да помпезно поставља рокове док се држави над главом надвија мањак или поскупљење горива, а потенцијално и завртање гасне славине уколико дође до национализације.
– Свака два дана он поставља неке рокове, прича безвезе – каже репортеру ДW радник једне НИС-ове бензинске пумпе.
За сада, каже, горива има и плате су, као и увек, редовне. „Али шта ће даље бити, веруј ми да знамо колико и други људи који читају новине.“
Ипак спасилац?
Вучићева власт се дуже од годину дана суочава са масовним незадовољством и протестима и добија неочекиване шамаре. Последњи је одлука фирме Џареда Кушнера, Трамповог зета, да одустане од градње станова, хотела и коцкарнице на месту Генералштаба.
Уз то иде најављени обрачун са Тужилаштвом за организовани криминал, али и пад популарности владајуће партије који сугеришу поједина испитивања јавног мњења.
Зато политички економиста Иван Станојевић верује да власти циљано стварају панику.
– Најједноставнији одговор је да је паника потребна само Вучићу. Ако су људи у паници и страху, он може да глуми спасиоца и решава кризе које је сам изазвао, као у случају НИС-а, или измислио, као у случају потенцијалног слома финансијског система – додаје он.
Ко баш не може да заузда панику, ових дана вероватно улази и у цењкање у мењачницама. Једног мењача у Новом Саду питали смо може ли мало бољи курс ако се пазари петсто евра.
– Не може. Бољи курс дајемо сада само на количине преко 4.000 евра – каже.
