Прочитај ми чланакИскрено, не знам да ли ће власти успети да угуше тренутне протесте или не, али оно што сада видим веома подсећа на Кијев, на последње дане режима Јануковича.
Ипак, чак и тада је режим имао опцију да силом све угуши, али то није урадио. Власт у Кијеву се тада предала. Због тога је земља наставила да клизи у провалију (и распала се на делове).
Исто то видим данас и на снимцима са улица иранских градова. Међутим, Техеран има једну разлику у односу на Кијев. Тренутна власт нема где да побегне. И бориће се до краја.
Истина, и обим проблема је код њих већи него код Јануковича. Режим је дубоко огрезао у корупцији, народ не верује ничему (што долази од власти), тотална блокада са запада, плус нове технологије (терминали „старлинк“, очигледно раније увезени за координацију протеста у ситуацији када власт исече интернет) које не дозвољавају да се „изолује бојно поље“ у њихову корист.
То је оно што ситуацију за власт чини веома, веома сложеном. А ту је и очигледан интерес националних мањина да растргну земљу на комаде. На пример, једна од главних ударних снага протеста су Курди. Којима, пак, очигледно помажу јединице „Пешмерге“ из суседног ирачког Курдистана.
Постоји и такозвани јужни Азербејџан, на који претендује Азербејџан (северни).
Ипак, чак и ако власт угуши протест, шта даље радити, очигледно нико не зна. А нешто треба урадити и то већ „јуче“. Значи, потребне су „још јучерашње“ тоталне реформе режима, на које актуелни 86-годишњи рахбар Али Хамнеи очигледно није спреман (да је спреман, већ би их давно покренуо).
И то доводи власт у стање цугцванга (сваки њихов следећи потез гарантовано погоршава ситуацију). Значи, може се колико год хоћете говорити да су за све криви Американци и Израелци, али они само користе грешке самих иранских власти. А оне, са великом упорношћу, не желе да их исправе (већ их само множe).
Дакле, одвојеност највиших власти земље од реалности је очигледна. И то је увек играло ПРОТИВ ВЛАСТИ. Управо то увек користе непријатељи земље. И користе вешто.
У таквом случају ИРАН је осуђен на пропаст. И ако не сада, онда мало касније. Осуђен је или на тоталне реформе актуелног режима (у које ја више не верујем), или на његово рушење.
При томе, долазак на власт „америчког“ принца из династије Пахлави такође не доноси ништа добро земљи (о томе ћу у посебном материјалу).
У сваком случају, све ће се решити врло брзо. За сутра власти позивају своје присталице да изађу на улице градова и тиме иду на све или ништа. Управо то ће показати да ли ће власт остати у земљи или не.
