Кад каже да ће 2026. година за Србију бити „најбоља у историји“, Александар Вучић је у праву. Ова година заиста може да постане „најбоља“, под условом да студентска и грађанска побуна доведу до ослобођења од напредњачког картела.
Вучић ће учинити све што може да се заустави процес промена како би наставио да пљачка и уништава државу и народ. За њега и његове саучеснике у заједничком злочиначком подухвату, ова година представља последњу прилику да присвоје још двадесетак милијарди евра и гурну Србију у трајно дужничко ропство. Да би то остварио, Вучић користи сва средства: новац из државне касе, полицију, тужилаштво и судове, мафију и строго контролисане медије.
Услед менталних поремећаја, Вучић је умислио да има право да сам себе прогласи апсолутним власником државе, да је све његово. То уверење више ни не покушава да сакрије.
– Кажу, то су наше паре, паре свих грађана. То је нешто најпоквареније и најнетачније на свету! Што онда уопште бирате руководство? Због чега онда избори? – рекао је Вучић средином јануара, у једном од честих јављања са пута у Уједињене Арапске Емирате.
Према његовом схватању, сав новац из државног буџета припада само њему. Као да то није новац свих грађана, него његове маме Ангелине и којег год оца, па га је он добио у наследство и може с њим да располаже како год хоће. Иако то уверење постоји само у његовој извитопереној свести, а не и у закону, Вучић га примењује у пракси.
По његовом налогу, током децембра прошле године, Народна банка Србије је на финансијско тржиште пласирала 725 милиона евра да би одбранила фиксни курс динара. Девизне резерве, између осталог, имају улогу „сигурносног јастука“, који представља подршку монетарној и финансијској стабилности.
Осим за измиривање спољног дуга и државних обавеза у иностранству, НБС их употребљава за стабилизацију курса када настане прекомерни притисак на динар. Тако је у теорији, док у српској стварности девизне резерве стоје на располагању владару, који у личном и политичком интересу манипулише тим новцем.
Реални услови на финансијском тржишту указују на неопходност промене курса динара, са садашњих 117 на око 250 у односу на један евро. Међутим, Вучић то не дозвољава. На фиксном курсу, који напредњачки режим одржава већ дуже од једне деценије, Вучићев увознички лоби је згрнуо стотине милијарди евра. На одржавање тог паразитског система из државне касе је, према проценама независних финансијских стучњака, у истом периоду потрошено више од 45 милијарди евра.
Истовремено, уништене су српска индустрија и пољопривреда. Српски производи, напросто, нису конкурентни. Услед вештачки одржаваног курса динара, производња је прескупа, па домаћа роба не може да на тржишту конкурише јефтиној роби коју увозе напредњачки тајкуни. Тако је у свим производним секторима, укључујући и пољопривреду.
Модерна српска држава је настала, пре двесто година, оружаним устанком, а развијала се трговином свињама. Вучићева Србија данас увози свињетину из Јужне Америке, па чак и из Црне Горе. Највећи и најпрофитабилнији увоз стиже из земаља Европске уније. Према прописима ЕУ, месо – не само свињско – у продаји може да остане само шест месеци. После истека тог рока, продаје се Србији и њој сличним заосталим земљама.
У Србији „свеже месо“ може да се декларише у року од годину дана. Зато узвозници из напредњачког картела купују расходовано месо из ЕУ и пласирају га на српском тржишту као „свеже“. Влада Србије је у децембру прошле године одобрила увоз 4.000 тона свињетине из Шпаније. Да ствар буде гора, у исто време је увезено 700 тона живог меса, прасића из Данске.
По истом принципу одвија се и увоз телетине, живине и осталог меса. Последице су познате: сточарство у Србији постоји само у траговима.
Према званичним подацима за период од почетка 2014. до краја 2023. године, производња свих врста меса је опала за око 25 одсто. Са 600.000 тона меса, колико је Србија производила у време кад је Вучић добио први премијерски мандат, пала је на око 450.000 тона годишње. Током последње деценије, број грла стоке је смањен за 19,5%, свиња за 18,4%, а живине седам одсто. Забележен је благи пораст, од три одсто, броја оваца, али укупан тренд пада производње меса упозорава да се ближи потпуна пропаст сточарства.
Слично је стање у пољопривреди. Иако трпи значајне осцилације у зависности од временских и других услова, узгој пшенице представља „кичму“ српске пољопривреде. С друге стране, узгој кукуруза, соје и сунцокрета уводи произвођаче у велики ризик. Све пољопривредне културе се извозе као обичне сировине. Прерађивачка индустрија је у паду из истих разлога као и све остале гране. Не исплати се, не може конкурисати производима из увоза. А Србија увози парадајз из Албаније, пасуљ из Азербејџана, бели лук из Кине… Притом, српски пољопривредници плаћају најскупље ђубриво у Европи, а ништа није повољнија ни цена семена.
Уништавање домаће пољопривреде Вучић финансира новцем пољопривредника. Средства из буџета, намењена субвенционисању пољопривредне производње, углавном завршавају на ручунима политички подобних појединаца. Тако је и са субвенцијама у другим секторима.
Прошле године су највећи финансијски подстицај добили Иван Бошњак и Стојан Вујко, званични власници Вучићеве компаније Милленниум Теам. Та компанија је купила хотел „Југославија“ за 27 милиона евра, а онда јој је Влада Србија дала субвенцију од 30 милиона евра за изградњу стамбено-пословног комплекса „Данубе Риверсиде“. Уз хотел Ритз-Царлтон, на тој локацији планирана је изградња куле са више од 530 луксузних станова, плус ресторани, СПА центрима, вишеспратном подземном гаражом са више хиљада паркинг места и сличним садржајима. Изградња тог комплекса, који припада приватној компанији, финансирана је новцем свих грађана.
У истом пакету субвенција, који је укључен у пројекат ЕXПО, компанија Мирослава Мишковића Делта Реал Естате је добила 17 милиона евра, које ће уложити у развој приватног бизниса. Као део Делта Холдинга, Делта Реал Естате је до сада изградила више од 600.000 квадрата простора различите намене. Већина њених пословних активности је везана за остале Мишковићеве компаније, као што су Делта Цитy, Делта Дистрицт, Делта Ланд, Дента Ирон и сл.
Шест милиона евра је поклоњено Небојши Петрићу, власнику новосадске грађевинске компаније Галенс, који је блиско повезан са Андрејем Вучићем. Петар Матијевић је за реконструкцију хотела „Славија“. Матијевић је, на аукцији на којој је био једини понуђач, тај хотел и припадајући комплекс приватизовао 2024. године по почетној цени од 24,9 милиона евра. Уз то, обавезао се да ће до краја 2027. године у реконструкцију објекта инвестирати 18,3 милиона евра. Да би то успео, Влада Србије је једном од најкрупнијих милијардера недавно поклонила 3,8 милиона евра, а нема сумње да ће добити још. Давор Мацура, тренутно медијски и пословно најистакнутији Вучићев тајкун, добио је субвенцију од три милиона евра за компанију Процоопац.
Зоран Костић је власник фирме Еуро КБ Рент, чија основна делатност је – сладиштење роба. То предузеће, које има само десет радника, добило је субвенцију од 16 милиона евра. У нормалним државама то не би било могуће, али јесте у Вучићевој Србији. Нарочито кад се зна да иза те фирме стоји Братислав Гашић.
Ове субвенције представљају само кап у Вучићевом мору. Пљачкашки упад у буџет, као цунамијем, Вучић је извршио последњих дана прошле године.
У рекордном року је из буџета исплаћено 399 милијарди динара, односно 1,63 милијарде евра. Од те суме, чак 1,5 милијарда евра је исплаћена за наводне капиталне инвестиције.
Влада Србије је одлагала плаћање рачуна до децембра, а онда очерупала буџет и намирила потраживања страначких тајкуна. На тај начин, буџет за 2026. годину већ је достигао пројектовани мањак од две милијарде евра. Кад се зна да је из државних резерви исплаћено 725 милиона евра како би се очувао фиксни курс динара, јасно је да се Србија налази у стању банкрота. Нема новца ни за плаћање приспелих рата за старе кредите.
Управо због тога је Вучић путовао у Уједињење Арапске Емирате, на поклоњење побратиму шеику Мохамеду бин Заједу. После тродневних преговора, Бин Зајед је прихватио Вучићеву молбу за репрограмирање кредита од милијарду долара, који је Влада Србије од Развојног фонда Абу Дабија узела пре годину и по дана. Наравно, уз повећање камате са четири на пет одсто.
Иако је Вучићева Србија банкротирала, ипак постоји шанса да се испуни његово пророчанство о 2026. као „најуспешнијој години у српској историји“.
Његов пад с власти на оптуженичку клупу створиће услове за опоравак државе од последица напредњачке окупације. Само тако Србија може да се избори за право на нормалан живот и будућност.
