Pročitaj mi članakNajnovijim lex specialis-om nije ukinut status kulturnog dobra sa Kompleksa Generalštaba, kao što su poslanici vladajuće koalicije koji su 7. novembra u Narodnoj Skupštini glasali za lex specialis, mislili da jeste.
Наиме, већ колико након десетак дана, испоставиће се да аутори lex specialisа очигледно нису знали да Комплекс Генералштаба има три заштите и да је Генералштаб и поред свих њихових напора да га сруше и рашчисте простор за Кушнерово насеље, и даље културно добро.
Конкретно, нису знали да простор између улица Кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске на који се односи lex specialis има: заштиту просторно културно-историјске целине око улице Кнеза Милоша, заштиту два појединачна културна добра из 19. века која се налазе на истој парцели.
lex specialis односи се само на ову трећу заштиту.
Схвативши шта су урадили, да су заборавили да је читаво подручје у Кнеза Милоша културно-историјска целина где спада и Генералштаб, СНС је у среду упутила захтев Скупштини за хитно, аутентично тумачење тог закона, па је зато шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов упутио Скупштини захтев за хитно „аутентично тумачење“ одредбе члана 9. lex specialisа која се односи на статус Генералштаба.
Кад се тражи аутентично тумачење закона?
Народни посланик и генерални секретар Србија центра (СРЦЕ) адвокат Стефан Јањић објашњава за „Време“ да се „аутентично тумачење може тражити само ако постоји нејасноћа у закону, ако се закон различито примењује у пракси, када закон оставља правну празнину која онемогућава примену норме и када се појашњава првобитна намера законодавца.“
Адвокат Јањић наглашава да „ниједан од ових услова није испуњен. Овим тумачењем се мења суштина закона. Зграда Генералштаба, значи, и даље има статус културног добра и не може се рушити“.
Прилог Миленка Јованова
Уз захтев, Миленко Јованов је приложио и „аутентично тумачење“.
А у њему је предложено и да Републички геодетски завод и надлежна централна установа заштите и очувања културног наслеђа избришу заштиту са објеката на много широј локацији од оне коју обухвата lex specialis, и то у року од 15 дана од ступања на снагу предложеног закона.
То ново подручје је између улица Војводе Миленка, Светозара Марковића, Краља Милана, Добрињске, Адмирала Гепрата, Балканске, Улице хајдук Вељков венац, и Сарајевске.
Још 15 објеката
Естела Радоњић Живков, конзерватор, каже да се на том подручју налази следећих 15 објеката заштићених законом:
Амам Кнеза Милоша, непокретно културно добро од 1948. године; Вазнесењска црква, непокретно културно добро од 1967. године; Дом Радничке коморе (Академија 28), непокретно културно добро од 2019. године; Зграда „Мањежа“ (ЈДП), непокретно културно добро од 1984. године; Зграда старог Генералштаба непокретно културно добро од 1984. године, Зграда министарства саобраћаја непокретно културно добро од 2007. године; Зграда официрске задруге, непокретно културно добро од великог значаја од 1966. године; Касарна седмог пука, непокретно културно добро од 1992. године; Кућа породице Најдановић непокретно културно добро од 1984. године; Официрски дом (СКЦ), непокретно културно добро од 1984. године; Палата Министарства финансија Краљевине Југославије (Зграда Владе РС) непокретно културно добро од 2001. године; Палата Министарства шума и руда и Министарства пољопривреде и вода (Министарство спољних послова) непокретно културно добро од 2001. године; Велики део НКД Подручје уз Улицу кнеза Милоша, непокретно културно добро од 2020; Породична кућа Николе Несторовића, непокретно културно добро од 1963. године; и Добровићев Генералштаб, непокретно културно добро од 2005. године.
Проширење до Славије
– Делује као да хоће да Београд на води прошире до Славије. Зашто би иначе скидали заштиту са Вазнесењске цркве, Југословенског драмског, Студентског културног центра, зграде Официрског дома, зграде Владе РС… Наравно да овакав захтев нема ни један законски основ – каже за „Време“ конзерваторка Естела Радоњић Живков.
Адвокат Стефан Јањић каже да „једино Уставни суд може да обори lex specialis“ и подсећа да је опозиција послала предлог за проверу уставности и да је тражена привремена мера. Наводи да ће, у односу на тражено аутентично тумачење, Уставном суду послати додатни захтев.
