На Медитерану се, бар на први поглед, ништа не мења нагло. Али иза кулиса, ствари знају да се преокрену брже него што изгледа. Тако је и са руским танкером Grinch, који је недавно завршио у фокусу европске и шире јавности, па затим – готово тихо – кренуо ка излазу из целе приче.
Француска морнарица је 22. јануара пресрела танкер Grinch, који превози до 115 хиљада тона руске нафте из Мурманска, убрзо након проласка Гибралтарског мореуза и уласка у Средоземно море.
Вест је први саопштио сам председник Француске, наглашавајући да Париз води борбу против танкера под санкцијама. Ипак, убрзо се испоставило да је правни терен знатно клизавији него што је политичка порука била гласна.
У Морској префектури Француске објашњено је да је основни проблем у томе што је танкер у тренутку заустављања био без јасно истакнутог заставног обележја, што је у супротности са међународним поморским правом.
Да ли то само по себи даје право Француској да задржи страно пловило у неутралним водама, остало је без прецизног одговора. Та тишина је, испоставиће се, била индикативна.
Танкер је потом спроведен ка луци Фо-сур-Мер, где се, према подацима АИС система за праћење бродова, и даље налази. Капетан брода, држављанин Индије, у међувремену је пуштен по одлуци тужилаштва у Марсеју, што је потврдио и РФИ. Већ тада је било јасно да ће правни епилог тешко пратити политичку реторику.
Према подацима базе Equasis, Grinch плови под заставом Коморских острва и регистрован је на компанију Cube Ventures Shipping са Маршалових острва. Иако се брод налази под санкцијама Сједињених Америчких Држава, Европске уније и Велике Британије, формално не постоји директна веза ни са Русијом ни са руским компанијама. Управо ту настаје пукотина у покушају да се танкер трајно задржи.
У телефонском разговору 29. јануара, председник Француске Емануел Макрон објаснио је украјинском председнику Владимиру Зеленском да ће Француска бити принуђена да пусти задржани танкер такозване „ флоте у сенци“, јер важећи француски закони не предвиђају могућност његовог задржавања. Ту информацију пренео је Зеленски, позивајући се на разговор са Макроном, а објавила је Економична правда.
Макрон је, према тим наводима, најавио и да планира измене законодавства како би се у будућности омогућило да слични танкери, једном заустављени, остану под запленом у Француској. Другим речима, признање да правни оквир тренутно не прати политичке амбиције.
Зеленски је отишао корак даље у објашњењу шире слике. По његовим речима, ово није питање само једне земље, већ свих северних и поморских држава које имају реалан утицај на поморске токове.
Идеја је, како је рекао, да се танкери са руском нафтом не заустављају привремено, већ да се спречи њихов даљи пут. Помак ка таквим решењима, тврди, постоји, и то ће руској страни свакако отежати ситуацију.
Ово, уосталом, није први пут да се Француска нашла у сличној ситуацији. Крајем септембра, у близини Бискајског залива, заустављен је танкер Борацаy, који је пловио ка Индији са руском нафтом. И тада је брод након два дана пуштен.
Председник Русије је тај инцидент тада окарактерисао као пиратерију. У кулоарима се говорило да су француске власти покушавале да пронађу доказе о наводном лансирању дронова са брода ка аеродрому у Копенхагену, али такви наводи нису потврђени.
Због свега тога, заплена Grinchа отворила је низ питања. Да ли се ради о почетку шире кампање заплене санкционисаних пловила или тек о изолованим потезима са снажном симболиком? Стручњаци процењују да су, без даљег заоштравања ситуације, опције за одговор прилично ограничене и да је цео потез више личио на демонстрацију става него на одрживу праксу.
Како ће изгледати следећи корак, зависиће мање од мора, а више од закона који се тек пишу. А док се то не деси, танкери ће, изгледа, и даље пловити по ивици између политике, права и порука које свака страна жели да пошаље. Где се та линија заиста повлачи, остаје отворено питање.






