Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, prema oceni niza američkih analitičara, suočava se s ozbiljnim izazovima u svojoj spoljnoj politici tokom prvih šest meseci novog mandata.

Посебно се издвајају сложене ситуације у Украјини и на Блиском истоку, где, према њиховим речима, покушаји да се остваре кључни циљеви нису дали жељене резултате.

Бивши амерички дипломата Џејмс Џатрас оцењује да је Трамп на почетку покушавао да унесе нове елементе у приступ украјинској кризи, али да се његова политика сада приближила ранијем курсу који је заступао његов претходник Џо Бајден.

Како је изјавио за РИА Новости, Трамп покушава да постигне договор са Москвом који подсећа на формат Минских споразума. Џатрас истиче да је овакав развој очекивао, за разлику од неких коментатора који су предвиђали брже напредовање ка споразуму са Русијом.

С друге стране, бивши извршни директор вашингтонског „Евроазија-центра“ и пензионисани потпуковник америчке војске Ерл Расмусен сматра да даља војна помоћ Кијеву не води ка смиривању ситуације. „Наставак подршке оружаном сукобу у Украјини није добар правац“, изјавио је он.

У првим месецима мандата, Трамп је више пута јавно обећавао брзо решавање украјинске кризе, док је касније прешао на приступ у којем обе стране покушава да усмери ка преговорима, користећи притиске и могућност санкција.

Међутим, током састанка у Вашингтону с генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, најавио је нови пакет војне помоћи Украјини, укључујући и системе Патриот.

Ставови о Блиском истоку

Према оцени оба аналитичара, ни Трампове активности на Блиском истоку нису допринеле деескалацији регионалних напетости. Расмусен наводи да су поједини дипломатски покушаји позитивни, али истиче да конкретне одлуке, попут подршке одређеним војним операцијама и напада на иранске циљеве, представљају озбиљне изазове.

„Увођење нових формата дијалога је свакако вредно пажње, али конкретне интервенције, укључујући израелске операције и америчке ударе на иранску инфраструктуру, отварају питања о дугорочној користи“, изјавио је он.

Џатрас иде корак даље и оцењује да Трамп следи интересну логику израелске владе. Према његовим речима, председник САД у овом тренутку у великој мери усклађује потезе с премијером Израела Бењамином Нетањахуом.

Он додаје да је управо спољна политика најосетљивији део Трамповог мандата. „Очекивања да би могао да се удаљи од спољнополитичке линије коју су водиле претходне администрације – тренутно су нестала“, каже Џатрас.

Када је реч о Ирану, Трампова администрација је покренула контакте око нуклеарне теме, али су разговори заустављени без конкретног договора. У јуну, САД су подржале израелске операције против иранских објеката и саме извеле војне ударе на циљеве повезане са нуклеарним програмом Техерана.

Могуће политичке последице

Џатрас упозорава да би наредни период могао донети додатне потешкоће за Трампа, посебно ако дође до смањења подршке унутар политичког естаблишмента. „Ако се круг опција сужава, биће све мање простора за ефикасне потезе“, оцењује он, додајући да се отварају и осетљива питања попут случаја Џефрија Епстајна, који би могао негативно утицати на Трампову подршку.

Уколико демократе освоје већину у једном или оба дома Конгреса, то би, према Џатрасовом мишљењу, додатно отежало доношење важних законских решења. „У том случају, утицај Беле куће на законодавни процес може бити знатно ослабљен“, сматра он.

Епстајну су још 2019. године у САД изречене оптужбе због сумњи у нелегалну трговину малолетницама, а Трамп је недавно изјавио да су тврдње о његовој умешаности „још једна политичка подвала“.

Перспектива даље политике

На питање о будућим потезима администрације, Расмусен указује на наставак непредвидивости. „Можемо очекивати више хаотичних одлука, тешких економских изазова и раст међународне напетости“, рекао је он. Додао је да Трамп води изузетно активну политику, али да одлуке често нису укорењене у дугорочну стратегију.

„Верујем да ће иницијативе САД и даље бити променљиве – од једног правца ка другом, без јасног континуитета“, закључио је Расмусен.

Доналд Трамп је преузео дужност председника САД 20. јануара.

Izvor: webtribune

Oznake: Donald Tramp, SAD, spoljna politika