Dok su se u vreme Obrenovića gradovi oslobađali jedan po jedan, da bi se na kraju došlo do samostalne države, današnja borba za demokratsku i pravednu Srbiju odvija se unutar sopstvenih granica. Današnji neprijatelj nije spoljašnji okupator, već sistem koji je postao sam sebi svrha, mreža interesa, političkih kalkulacija i straha.

Na lokalnom nivou poslednjih godina videli smo primere saradnje različitih opozicionih grupa, gde zajednički interes nadilazi ideološke razlike. U mnogim opštinama ta saradnja je pokazala da ujedinjenje donosi rezultate. Međutim, na republičkom nivou opozicija i dalje sedi u Skupštini i time, svesno ili ne, daje legitimitet vlasti koju kritikuje. Prisustvo u parlamentu bez stvarne moći postaje alibi za status kvo, a ne korak ka promeni.

Ako želimo istinsku promenu, građanske inicijative moraju da prerastu u ozbiljan politički faktor. Političar se ne rađa, on se stvara. Ljudi iz lokalnih pokreta, udruženja i neformalnih grupa već pokazuju da odgovornost i odlučnost mogu da izrastu iz svakodnevne borbe, a ne iz partijskih kancelarija.

Ključno pitanje ostaje: kako raskinuti sa prošlošću koja nas sputava? Jedini odgovor je lustracija bez nasilja, zakonska, jasna i odlučna. Svako ko je učestvovao u kriminalu, zloupotrebi vlasti ili pljački državne imovine mora da odgovara. Ne iz osvete, već da bi se povratilo poverenje u institucije i pokazalo da je pravda dostižna.

Ali najveća opasnost tek dolazi.

Narodni bunt može biti moćna iskra promene, ali ako se energija sa ulica preda starim ili “novim” političkim elitama, rizikujemo da se istorija ponovi. Posle svake pobune postoji trenutak kada narod može da povere da nije sposoban da vodi državu i da vlast ponovo mora preuzeti neko “iskusan”, bilo iz prethodne, bilo iz sadašnje garniture.

Ako lokalna oslobođenja predamo partijama koje su i dalje pod uticajem centralizovanih struktura svojih matičnih organizacija, postoji opasnost da će se žrtva građana svesti na to da jedni moćnici samo zamene druge. Sloboda tada ostaje simbol, a ne stvarnost.

Zato je presudno da građani zadrže pravo da odlučuju o svojoj sudbini i nakon promena, da se lokalni pokreti ne utapaju u centralne partijske okvire, već da ostanu nezavisni i odgovorni onima koji su ih izneli – ljudima sa ulica, iz komšiluka, iz svakodnevnog života. Samo tako će sloboda koja je izvojevana ostati u rukama onih zbog kojih je borba i počela.

Izvor: Srbin info

Oznake: borba, decentralizacija, Ivica Božić, lokazni nivo, Mesne Zajednice, narod, opozicija, protesti, ulica