Vest da su penzije u Srbiji povećane za 12,2 odsto stigla je kao zvanična poruka ohrabrenja, ali u stvarnosti deluje kao još jedna računska akrobatika koja pokušava da prekrije surovu činjenicu: sve je poskupelo mnogo više nego što je država podigla primanja najstarijim građanima.

Dok ministar finansija Siniša Mali na Instagramu upoređuje današnje penzije sa onima iz 2012. godine i izvodi „istorijske“ procente rasta, penzioneri žive u 2025. godini — u zemlji u kojoj je cena hrane porasla i po 40 odsto, u kojoj je račun za struju skočio, grejanje poskupelo, lekovi poskupeli, a osnovne životne namirnice postale luksuz. Tih 12,2 odsto ne parira poskupljenju koje već godinama jede i poslednju dinarsku iluziju stabilnosti.

To uvećanje izgleda dobro samo dok se gleda na papiru. Čim izađete u prodavnicu, postaje jasno da se ne radi o rastu već o pokušaju države da izjednači primanja sa inflacijom koju sama proizvodi. Minimalna penzija — već ponižavajuće niska — posle uvećanja ostaje ispod granice dostojanstvenog preživljavanja. Povećanje od par hiljada dinara ne može da nadoknadi poskupljenja koja su premašila bazen iz kojeg penzioneri i inače jedva plivaju.

Penzioner koji prima oko 22.000 dinara dobiće nešto više od 24.000. To je i dalje nedovoljno da se plati hrana, komunalije, lekovi i dva odlaska do pijace. Premalo za život, previše za umiranje — tako izgleda ta „finansijska injekcija“ o kojoj vlast govori kao da je u pitanju spas.

Čak i oni koji primaju prosečnu penziju, oko 56.000 dinara posle uvećanja, teško mogu da izdrže mesec. Nikakvo statističko poređenje sa 2012. ne menja činjenicu da život danas košta duplo više. Svaka penzija koja ne prati realni rast troškova nije rast nego opstanak u mestu — i to na klizavoj podlozi.

Vlast ne govori o tome da je penzionerski standard u Srbiji među najnižim u Evropi. Ne govori ni o tome da 59 odsto penzionera živi sa primanjima do prosečne penzije, koja je, kada se preračuna u evre, i dalje ispod praga siromaštva u Evropskoj uniji. Ne govori ni o tome da više od četvrtine najstarijih živi sa primanjima ispod 30.000 dinara.

Umesto toga, daje se obećanje da će penzija 2027. godine biti 650 evra. Lepo zvuči — sve dok se ne setimo da je vlast već obećavala plate od 900 evra, prosek EU, zdravstvo bez lista čekanja… a dobili smo inflaciju, deficite i višestruka poskupljenja.

Sve ovo liči na političku pripremu za izbornu godinu: davanje po koju hiljadu dinara više kako bi se penzionerima ulila iluzija da država „brine“. Ali država koja brine ne uzima 94 miliona evra od BIA, vojske i drugih sektora dan nakon što najavi povećanja, niti pušta inflaciju da divlja, niti se hvali procentima koji ne prate realni život.

U Srbiji 2025. „povećanje“ je u suštini zakrpa.

Mala, tanka, providna.

A ispod te zakrpe nalazi se surova istina: najstariji žive sve teže, sve skuplje, sve neizvesnije. I dok im vlast šalje statističke grafikone, oni broje sitniše da vide da li će moći da kupe lekove ili će morati da skrate obrok.

U tom vrtlogu lažne finansijske stabilnosti, jedino što realno raste su cene. Penzije ne — one samo pokušavaju da ih stignu. I sve više zaostaju.

A kad vlast hvali nešto što penzioner u prodavnici ne može da oseti, onda je to povećanje samo jedna stvar: propaganda sa rokom trajanja do prvog izlaska u market.

Izvor: Srbin info

Oznake: obmana penzionera, penzije, povećanje penzija, prevare, Siniša Mali