Рођена у Бразилу, у Сједињене Државе дошла је са осам година и већ у средњој школи радила је три посла како би помогла породици, преноси Дејли мејл.
Када је упознала Епстина, ситуација код куће била је тешка. Очух је управо био осуђен на затвор због сексуалног злостављања којем ју је излагао између њене осме и 12. године, а однос с мајком био јој је нарушен.
Када ју је друга млада девојка врбовала да ради за мултимилионера, рекавши јој да може да заради 300 долара за 30-минутну масажу, одлука јој је деловала једноставно. Ушла је у орбиту човека који је познавао све који су нешто значили у Њујорку и за ког је веровала да би могао да јој помогне да оствари снове о балетској каријери или наступу на Бродвеју.
Тако су почеле четири године злостављања од стране серијског педофила, који је с тактичком прецизношћу користио њену младост, економску несигурност и наивну веру у будућност.
У оптужници из 2019. године против Џефрија Епстина означена је као „Малолетна жртва 1“.
Данас 37-годишњакиња, била је кључна у подизању оптужнице против сексуалног преступника, неколико месеци пре него што је, тврде надлежни, извршио самоубиство у својој ћелији у Метрополитенском поправном центру на Менхетну.
Сада оптужује бившег принца Ендруа да је „потпуно игнорисао“ захтеве жртава попут ње, које траже да допутује у САД и сведочи о томе шта је знао о Епстину.
„Не жели да се врати у Америку да одговори на та питања. А док је био пријатељ са Џефријем Епстином, долазио је овде стално. Молио је Епстина да га позове. Када погледате те мејлове, то је лудило“, рекла је за Дејли мејл.
Ласерда се осврнула на преписку између принца Ендруа и Епстина из септембра 2010. године, у којој су разговарали о сусрету у Бакингемској палати, уз присуство манекенки из Русије и Румуније.
„А онда имамо фотографију на којој он лежи на поду са девојком која изгледа веома младо – изгледа као дете када погледате слику“, каже Лацерда.
„Не мислим да су ти људи само знали – мислим да су били део тога. То је оно што закључујем из мејлова… ти моћни мушкарци били су веома укључени, једнако као и Џефри Епстин“, рекла је она.
Калифорнијски конгресмен Тед Љу потврдио је прошле среде да је жена која лежи на поду испод бившег принца на фотографији из Епстинове виле у Њујорку била жртва трговине људима.
„Ове две фотографије које вас гледају право у лице представљају доказ злочина и више су него довољне да се покрене истрага против бившег принца Ендруа“, рекао је, обраћајући се америчкој министарки правде Пам Бонди на саслушању у Одбору за правосуђе Представничког дома у Вашингтону.
„Зато вас питам, министарко правде, зашто сте прошлог јула обуставили ову истрагу? И зашто нисте процесуирали бившег принца Ендруа?“, питао је конгресмен.
Министарка правде му је одговорила спином – да „он не жели да прича о злочинима који се дешавају у његовој Калифорнији“.
Принц Ендру је више пута негирао било какву одговорност у вези са својим пријатељством са Епстином.
Иако је Ласерда дала кључан исказ тужиоцима пре седам година, тек у септембру 2025. године први пут је јавно проговорила о томе да је била малолетна жртва Епстиновог сексуалног злостављања.
На питање да ли јој је психолошки тешко да јавно говори о трауматичном детињству, Ласерда то одлучно негира.
„Не, то ме не ретрауматизује. Када причам о томе, то је за мене терапеутски“, каже самоуверено.
Дејли мејл пише да се јасно види њена непоколебљива посвећеност борби у име својих „преживелих сестара “, чак и ако то значи сукоб са министарком Бонди због начина на који је поступано са досијеима.
Од када је изашла у јавност, њен распоред испуњен је гостовањима у подкастима и телевизијским емисијама, како западним тако и латиноамеричким, у покушају да се подигне што већа бука око борбе преживелих за правду.
Сматрала да ће најновије објављивање више од три милиона Епстинових докумената од стране Министарства правде САД бити прекретница за преживеле, што ће довести до затварања, као и до низа истрага о починиоцима који су били саучесници у његовој мрачној операцији.
Уместо тога, она и стотине других жртава биле су дубоко фрустриране чињеницом да су власти објавиле само око 50 одсто од шест милиона докумената које поседују, док су из нехата пропустиле да цензуришу осетљиве информације о женама које је Епстин злостављао.
„Сви знамо да штите своје. Веома нам је тешко да схватимо да су одвојили време да редигују и заштите себе, али не и да заштите нас, што сам мислила да је главни циљ овде“, каже Ласерда.
Прошле недеље, Министарство правде је саопштило да је повукло неколико хиљада докумената и „медијских докумената“ везаних за Епстина, након што су се адвокати жалили да су животи скоро 100 жртава „окренути наглавачке“ због немарних редакција у документима. Они су затамнили имена њихових адвоката – а оставили имена жртава.
Републикански конгресмен Томас Маси пита Пем Бонди како је Министарство правде могло да дозволи пропуст са објављивањем имена и података жртви | Тањуг/АП/Том Бреннер
Откривени материјали укључивали су фотографије голих тела које приказују лица потенцијалних жртава, као и имена, имејл адресе и друге идентификационе информације које нису биле редиговане или нису биле потпуно прикривене.
Министарство је то окривило за „техничку или људску грешку“.
До тога је дошло након што су адвокати жртава Епстина писали суду тражећи „хитну судску интервенција“.
Ласерда је била једна од преживелих чија је приватност угрожена најновијим објављивањем досијеа.
„Када сам то схватила, требало је неколико сати да мој адвокат то реши. Знам да је неким девојкама требало мало времена – скоро цео дан – јер је толико адвоката контактирало Министарство правде и тражило од њих да редигују имена“, каже она.
Наставила је:
„Једноставно се осећамо веома непоштовано… И мислим да ово раде да би нас ућуткали, али ефекат је супротан. То нас само изазива да учинимо више и да наставимо да причамо о овој теми.“
Искуство са Епстином
Ласерда се сећа како ју је, када је први пут регрутована као масерка за Епстина, педофил „врло споро“ неговао.
„А онда, следеће што се деси, силује ме. Рекла бих секс, али претпостављам да са 14 година немаш секс, већ те силују“, рекла је.
Пре прве масаже, једна девојка јој је рекла да ће морати да скину мајице.
„Рекла ми је: ‘Баш као бикини, баш као да идеш на плажу.’ Рекла је то у стилу да је то сасвим у реду, и не могу је кривити“, присећа се она.
Ласерда је описала ритуал на који је Епстин на крају приморао већину својих жртава да изводе како би повећао број девојака које ће злостављати.
„Једна млада девојка ми је пришла и рекла: ‘Хеј, знам кроз шта пролазиш, пођи са мном. Имам овог заиста моћног, невероватног, заиста кул момка. Он је веома важна особа у Њујорку и добро је такву особу познавати.’ Објаснила је детаље. И деловало ми је у реду, с обзиром на то да сам злостављана од осме до 12. године. Једноставно није деловало тако лоше“, каже Ласерда.
Када су њих две стигле на масажу за Епстина, Ласерда је била потпуно затечена када јој је финансијер рекао да скине грудњак и питао је да ли може да је додирне.
„Рекла сам: ‘Не, не, не, не.’ И била сам у потпуном шоку.“ Међутим, била је под притиском у том тренутку, осећајући да нема бекства, и скинула је грудњак поред друге девојке, док је Естпин мастурбирао.
Након тога, девојчица је била бесна на Ласерду, грдећи је што се узнемирила и одбила Епстинова наређења. Рекла јој је да би свако други радо урадио оно што је Епстин тражио и да је имала среће што познаје финансијера као имигранта из Бразила који живи у САД, без новца или подршке.
Кључно је да је, као и многи предатори, Епстин одржавао злокобну фасаду нежности и љубазности према Ласерди.
Никада није видела да је насилан, а он је био „веома фин“ због тога што није била спремна за секс са 14 година. „Рекао је: ‘Требаће времена да се навикнеш.’“
„Мислим да је волео изазов. И када је знао да ће бити изазван и да постоји неки начин да тај изазов превазиђе, био је спреман да то уради. Био је спреман да уложи труд“, каже она.
На крају, злостављање је нормализовано, а Епстин ју је користио да „научи“ друге девојке како жели да се понашају.
„Користио би ме као лутку, наводио ме да кажем девојчицама: ‘Овако треба да радите ствари, овако треба да померате своје тело’. А он би рекао: ‘Овако би добра девојчица радила’.“
Наставила је: „Знао би да се узнемири. Дефинитивно би нас грдио. Али не насилно. Никада не би ударио мене нити било коју од мојих пријатељица. И зато многе девојке кажу да је харизматичан, јер је фин. Он није ужасна, зла особа. Али радио је ужасне ствари. Немојте ме погрешно схватити.“
Као преживела жртва и Епстина, и свог очуха, Ласерда жели да шири свест о претњи од сексуалних предатора и злостављања коју представљају не само странци, већ и чланови породице и блиски људи, који освајају поверење деце како би их експлоатисали.
Додала је да је Епстин волео да се хвали познатим и моћним мушкарцима у свом кругу, говорећи им о „веома лепим девојкама“ којима је био окружен.
Понекад, када је звао ове познате личности, предао би јој телефон.
„Рекли би ми: ‘Здраво, како сте? Да ли се девојке забављате?’“, препричава она, додајући да Епстин никада не би поменуо да је малолетна.
„Данас, када погледам када су разговарали са нама, мислим да су тачно знали шта тамо радимо и зашто смо тамо“, оцењује она.
Убрзо је финансијер захтевао да она регрутује друге малолетне девојке, па јој је чак и наложио да му покаже само тинејџерке које имају студентску легитимацију, како би доказале да су малолетне.
Али Епстин је постајао фрустриран како је Ласерда старила и рекла му је да више не може да нађе довољно младе девојке, пошто је и сама имала скоро 18 година.
„Кад год бих му некога довела, ако је била превише тамнопута или стара, то је увек био проблем, у основи“, казала је.
Почела је да ради у кафићу, зарађујући свој новац и на крају се иселила из Епстинове сфере контроле.
Шта је све нашла у документима?
Кроз све досијее се помињу разни њујоршки гинеколози код којих је Епстин слао младе девојке на прегледе, очигледно везане за полно преносиве инфекције, методе контрацепције и друге медицинске проблеме.
Када је Ласерда претраживала досијее, видела је имејл у којем се помиње једна од њених пријатељица, такође преживела, која се дописује са гинекологом који јој је олакшао абортус.
Према Министарству правде, у досијеима се налази много непоткрепљених и измишљених изјава. Рекли су да транша „може да садржи лажне или лажно достављене слике, документе или видео записе, јер је све што је јавност послала ФБИ-ју било укључено“.
Ипак, преживели не одбацују необичне оптужбе као пуке завере, а Ласерда жели да се чак и најбизарније тврдње истраже са дужном пажњом.
Била је шокирана када је прочитала неке од интервјуа ФБИ-ја са разним људима који су контактирали биро, тврдећи да су били сведоци канибализма деце и људских жртава у присуству Епстина и других моћних личности.
Једна жртва ју је додала у групно чет, где је жена тврдила да је Епстин створио неку врсту лабораторије за прављење беба.
„Тешко ми је да то разумем. И није да им не верујем. Мислим да је то једноставно превише информација за мене“, каже она, свесна разлике између непотврђених гласина и чињеница.
Њујорк тајмс је 2019. године објавио да се осрамоћени финансијер – који је био фасциниран криоником и еугеником – поверио научницима о плану да људску расу засеје својом ДНК, оплодњом жена на његовом ранчу у Новом Мексику од скоро 10.000 хектара, који је укључивао вилу од 26.700 квадратних стопа.
Иако нема доказа који указују на то да је Епстин започео експеримент, посланица државе Нови Мексико Андреа Ромеро једна је од неколико законодаваца који сада позивају на државну „комисију за истину“ која би истражила потенцијална сексуална и медицинска злостављања на изолованом ранчу у Стенлију, 64 километра јужно од Санта Феа.
Епстин је наложио сахрану две „стране девојке“ у близини ранча након што су задављене током „грубог, фетиш секса“, према једном запањујућем имејлу објављеном у досијеима.
Имејл, који је послала особа која тврди да је радила за Епстина, такође је садржао линкове који наводно приказују покојног педофила како се упушта у однос са малолетним девојчицама.
„Гилејн Максвел последња особа којој се може веровати“
Прошле недеље, Ласерду и друге преживеле није изненадило што је Епстинова саучесница Гилејн Максвел одбила да одговори на било каква питања о сексуалном преступнику током саслушања у Конгресу.
Председник Надзорног одбора Представничког дома Републиканске странке Џејмс Комер рекао је да се „као што се и очекивало“, Максвелова све време позивала на Пети амандман и своје право да ћути.
„Разочарале смо се. Имале смо много питања о злочинима које су она и Епстин починили, као и питања о потенцијалним саучесницима“, казала је Ласерда.
Адвокат Максвелове Дејвид Оскар Маркус рекао је да је Максвелова „спремна да говори потпуно и искрено ако јој председник Трамп одобри помиловање“.
„Само она може да пружи потпун извештај. Некима се можда неће свидети оно што чују, али истина је важна“, објавио је на X-у, додајући да су „и председник Трамп и бивши председник Клинтон невини ни за какво незаконито дело“.
Напоменуо је да је Максвелова, која служи 20 година затвора за трговину људима у сврху сексуалне сексуалне експлоатације, једина особа која може да објасни зашто.
Али Ласерда је упозорила да је Максвелова последња особа којој се може веровати.
