Priča koja poslednjih dana kruži kroz diplomatske i bezbednosne krugove na prvi pogled deluje kao još jedna u nizu poruka upozorenja, ali kad se zagrebe ispod površine, vidi se da je u pitanju mnogo složenija igra.

U centru pažnje je ostrvo Hark u Persijskom zalivu, ali konci ove priče zapravo se protežu daleko šire – sve do jednog drugog mora i jednog drugog prolaza.

Iranska agencija Tasnim, pozivajući se na vojni izvor, prenosi da bi eventualni američki udar na Hark pokrenuo odgovor koji bi bio, kako se navodi, bez presedana.

Formulacija je pažljivo birana, ali poruka je prilično direktna. Pominju se i „iznenađenja“ iz prethodnih 21 dan, što dodatno daje ton nečemu što se očigledno ne govori do kraja, ali se jasno sugeriše.

U toj računici, zanimljivo, uopšte se ne zadržava sve samo na Persijskom zalivu. Naprotiv. Kao jedna od opcija navodi se destabilizacija ključnih pomorskih pravaca, među kojima se posebno izdvaja Bab-el-Mandebski prolaz i širi prostor Crvenog mora.

Tu dolazi do detalja koji se često preskoči, a zapravo je ključan za razumevanje cele priče.

Bab-el-Mandeb i Ormuski moreuz nisu isto mesto, niti imaju istu funkciju, iako se oba redovno pojavljuju u ovakvim analizama.

Ormuski moreuz je direktno vezan za Persijski zaliv – to je praktično izlaz za naftu iz tog regiona. Bab-el-Mandeb, s druge strane, nalazi se mnogo dalje, između Afrike i Arapskog poluostrva, i povezuje Crveno more sa Indijskim okeanom.

Drugim rečima, jedan kontroliše izlaz iz zaliva, a drugi je ključna kapija ka Sueckom kanalu i trgovini između Evrope i Azije.

Kada se to stavi u isti kontekst, postaje jasnije zašto se pominju oba, i zašto to nije slučajno. Pritisak na Hark bio bi lokalni okidač, ali odgovor koji uključuje Bab-el-Mandeb zapravo bi imao globalni domet.

To je već druga dimenzija – ne samo regionalna tenzija, već potencijalni poremećaj u tokovima robe, energije i osiguranja transporta.

Iz istog izvora stiže i procena da Sjedinjene Države „nemaju sredstva za zaštitu Harka“, uz upozorenje da bi eventualna eskalacija mogla da dovede do gubitaka razmera kakvi nisu viđeni još od Drugog svetskog rata.

Takve ocene često zvuče kao deo retoričkog pritiska, ali u ovakvom kontekstu retorika i realne namere ponekad se opasno približe.

Sve to ostavlja utisak da se ne govori samo o jednom ostrvu, već o širem testiranju granica – koliko daleko može da ide signal pre nego što preraste u konkretan potez.

Jer kada se u istoj rečenici nađu Hark, Ormuski moreuz i Bab-el-Mandeb, jasno je da mapa više nije lokalna.

A kada mapa postane globalna, onda i svaka naredna rečenica dobija težinu koja se ne meri samo rečima, već i posledicama koje tek mogu da se naslute.

Izvor: webtribune

Oznake: Iran, ostrvo Hark, prolazi, SAD