Pročitaj mi članakNikola Francetić, hrvatski državljanin i menadžer koji od 2018. godine živi i radi u Beogradu, proteran je iz Srbije na osnovu procene Bezbednosno-informativne agencije (BIA) da predstavlja „rizik po bezbednost države“. Odluku o proterivanju doneo je MUP Srbije, uz obrazloženje koje Francetiću nikada nije konkretizovano, piše zagrebački Jutarnji list.
Францетић, који је обављао функцију директора компаније NetTV Plus, у оквиру Јунајтед групе (United Group), каже да је до пре десетак дана живео нормалним животом, без иједног инцидента. Недавно је чак купио и стан у Београду, а потом добио наређење да напусти земљу у року од седам дана.
„Све је изгледало као рутински позив из полиције. Мислио сам да је у питању административна процедура у вези са боравишном дозволом“, објашњава Францетић. Уместо тога, у полицијској станици му је уручено решење о укидању боравка, уз образложење да „представља безбедносни ризик“. Није добио објашњење шта је узрок такве процене.
Францетић није усамљен случај. Према подацима Јутарњег листа, у последњих неколико месеци најмање 16 хрватских држављана добило је слично решење, без образложења и без претходних правних прекршаја. Међу њима је и Арјен Стојановић Ивковић, лекарка која је у Србији живела и радила 12 година, основала породицу, али јој је боравак укинут након што је на друштвеним мрежама критиковала власт и изразила подршку студентским протестима.
Францетић наглашава да није политички активан, нити је јавно исказивао политичке ставове. Каже да није ни учествовао у протестима, нити се бавио друштвеним мрежама. Сматра да је његово протеривање повезано са преласком фирме коју је водио у власништво државног Телекома Србије, након што је Јунајтед група део свог пословања продала тој компанији у фебруару.
„Не могу да верујем да ћу бити одвојен од стана који сам купио и у који сам уложио животну уштеђевину. Мој једини грех је, изгледа, то што сам радио за погрешну компанију у погрешно време“, закључује Францетић.
Овај случај отвара озбиљна питања о критеријумима за одређивање „безбедносног ризика“ у Србији и указује на могуће политичке злоупотребе у третману странаца који живе и раде у земљи. Званичници из Србије нису јавно коментарисали одлуке о протеривању.
