Pročitaj mi članakTalas inflacije iz 2022. i 2023. godine nije čestito ni prošao, a već nam se, po svoj prilici, smeši sledeći.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je u, juče objavljenim, Svetskim ekonomskim izgledima smanjio prognozu privrednog rasta za svetsku ekonomiju, dok je povećao prognozu inflacije.
Za Srbiju, prognoza privrednog rasta smanjena je sa oktobarskih 3,6 na 2,8 odsto. U januaru je doduše već bila jedna korekcija privrednog rasta Srbije za 2026. na 3,1 odsto.
Međutim, deluje da je značajnija promena u stopi inflacije. MMF procenjuje da će prosečna inflacija u 2026. godini biti 5,2 odsto. Za kraj godine oni predviđaju godišnju stopu inflacije od sedam odsto.
Ovo je znatno više od projekcija Narodne banke Srbije koja očekuje da godišnja stopa inflacije do kraja godine iznosi oko četiri odsto. Doduše, ova projekcija nije uzela u obzir rat u Iranu i skok cene nafte.
S druge strane, ova projekcija MMF-a zasniva se na tome da neće biti daljih eskalacija u Persijskom zalivu što se vidi po njihovoj projekciji da je za celu 2026. godinu prosečna cena nafte 82,2 dolara po barelu. Ova projekcija očigledno podrazumeva skorašnje primirje i otvaranje Ormuskog moreuza za tankere. U svakom slučaju, Srbija bi prema proceni MMF-a u ovoj godini imala jednu od najvećih stopa inflacije u Evropi.
MMF predviđa inflaciju od sedam odsto u decembru: „Čeka nas erozija kupovne moći“ 2
Podaci: IMF WEO april 2026; Tabela uz pomoć ChatGPT
Najveću prosečnu stopu inflacije u 2026, prema projekciji Fonda, imaće Rumunija sa 7,8 odsto. Za Makedoniju i BiH MMF predviđa prosečnu inflaciju od 4,5 odsto, Hrvatsku 4,4 odsto, a Mađarsku i Bugarsku 3,8 odsto.
Prosečna inflacija u EU biće prema oceni MMF-a 2,8 odsto.
Već u izveštaju o martovskoj inflaciji Zavoda za statistiku vidi se uticaj rasta cena nafte. Međugodišnja inflacija je povećana na 2,8 odsto sa februarskih 2,5 odsto.
Inflaciju u martu su pogurale cene goriva koje su u odnosu na februar već za 4,5 odsto, a u odnosu na isti mesec lane za 2,3 odsto.
Dobra vest je da, iako je istekla uredba o organičenju marži krajem februara, cene hrane nisu povećane. U odnosu na februar ostale su iste, a u odnosu na mart prošle godine čak su i smanjene za oko dva odsto. Alkoholna pića i duvan su poskupeli za 5,9 odsto u odnosu na mart 2025.
Milan Nedeljković, dekan FEFA-e smatra da je projekcija MMF-a logična uzimajući u obzir da je sama Narodna banka u Izveštaju o inflaciji navela da inflacija ubrzava u drugoj polovini 2026. godine.
„Razlog je to što u bazu za obračun ulaze efekti uredbe o ograničenju marži iz septembra. U osnovnom scenariju NBS inflacija će biti blizu gornje granice cilja, tako da kada na to dodate šok na tržištu nafte, povećanje za oko dva procenta međugodišnje i nije tako mnogo“, ističe Nedeljković.
On smatra da su, za razliku od inflacije iz 2022, potrošači tek izašli iz visoke inflacije i da nisu spremni da prihvate visok rast cena.
„Zavisi kakav će biti prenos cena nafte na ostale cene. Ako se poskupljnej enafte ne prenese na baznu inflaciju neće biti veće inflacije. Zapravo je to glavno pitanje u kojoj meri će doći do tog prenosa. Za razliku od 2022. godine kojoj je prethodilo 15 godina niske inflacije, danas prethodi talas inflacije iz 2022. i 2023. i pitanje je koliko će se rast cena nafte moći preneti na potrošače“, ocenjuje Nedeljković.
Osim toga, pitanje je koliko dugo će i trajati kriza u Persijskom zalivu, jer ako bi se sada završilo, to bi tek bio šok od mesec-dva.
„Ako kriza potraje, onda bi došlo do ozbiljnih poremećaja sa cenom nafte“, upozorava on.
Što se tiče privrednog rasta, ako se obistini projekcija MMF-a, nastaviće se period relativno niskog privrednog rasta. Naime, sa 2,8 odsto u 2026, prosečan realni rast BDP-a Srbije u poslednjih pet godina biće svega 3,1 odsto. U našem regionu Hrvatska ima veći prosečan godišnji rast poslednjih pet godina – 4,1 odsto i Albanija sa četiri odsto.
Ono što je problem i za našu ekonomiju je što ni druge evropske države nemaju bog zna kakvu perspektivu ove godine. Na nivou Evrope, MMF predviđa samo za nekoliko zemalja rast veći od tri odsto. To su Poljska sa 3,3 odsto, Albanija sa 3,4 odsto i Makedonija sa 3,1 odsto. Tu su i ostrvske države Kipar sa tri i Malta sa 3,7 odsto.
Ekonomista Saša Đogović ističe da je teško dati procenu o privrednom rastu u 2026. i da je i sam MMF naveo da se radi o početnim projekcijama, jer se ne može znati šta će biti sa ratom u Persijskom zalivu.
„Mnogo je nepoznanica, ali sa sigurnošću se može reći da će rast BDP-a biti slabiji od očekivanog, a inflacija veća. Osim globlanih, mi imamo i našu domaću nepoznanicu, a to je pitanje NIS-a. Do 22. maja videćemo da li će problem biti rešen ili ćemo dobiti produžetak ili nas čeka agonija kao u poslednjim mesecima prošle godine“, napominje Đogović.
On ističe i da će biti efekta i na budžet. S jedne strane inflacija uvećava prihode države, ali ih slabiji privredni rast, s druge strane, smanjuje.
„Izvesno je da ćemo imati eroziju kupovne moći u drugoj polovini godine. Promet u maloprodaji je od početka godine dobro krenuo zbog rasta plata u javnom sektoru i rasta minimalca, ali rast inflacije u drugoj polovini godine će delovati negativno. Već se mogu videti signali smanjenja rashoda, pa će tako obavezno služenje vojnog roka biti odloženo za sledeću godinu, a vidimo i da nema tendera za kinematografiju“, napominje Đogović.
