Прочитај ми чланакСтудентски покрет у мају је најавио учешће на наредним парламентарним изборима. С друге стране, све су ближи и следећи председнички избори – до законског рока за њихово расписивање остало је нешто више од годину дана. То отвара питање да ли ће и како студенти предложити, поред листе за Народну скупштину, и кандидата за наследника Александра Вучића на Андрићевом венцу.
Актуелном председнику петогодишњи мандат истиче 31. маја 2027. године. Председник Народне скупштине расписује редовне председничке изборе 90 дана пре истека мандата, тако да се они одрже у наредних 30 до 60 дана. То значи да могући датуми за одржавање следећих председничких избора у Србији падају у период између 1. априла и 1. маја 2027.
Као што знамо из ранијих циклуса, на дан када избори буду расписани, неформална кампања ће увелико бити у току. Осим тога, Вучић се, не први пут, поиграва са датумом избора, најављујући да ће можда скратити мандат како би се председнички и парламентарни избори одржали истовремено, крајем 2026. године. То би значило да ће кампања почети још раније.
Који год да буде коначан датум, саговорници нашег портала сагласни су да ће студентски покрет ускоро морати да размишља и о председничким изборима. До сада, осим неколико индивидуалних коментара, до јавности није стигла информација да се унутар студентског покрета још увек ради на припреми за председничке изборе – сав фокус комуникације је и даље на парламентарним.
Без обзира на то што председничка функција, како су студенти и подсетили током протеста, има скромне надлежности, управо се председнички избори 2000. и 2012. године сматрају преломним моментима у скоријој историји Србије. Није немогуће да би следећи председнички избори могли да имају сличну симболичку тежину.
Бобан Стојановић: Кандидат треба да буде неко за кога могу да гласају и они којима се не свиђа
Да ће студенти морати да размишљају о кандидату за председника Републике сматра политиколог Бобан Стојановић, напомињући да је могуће да се председнички избори одрже заједно са парламентарним или чак пре њих, уколико власт одлучи да максимално пролонгира датум избора за Народну скупштину.
Када је реч о профилу кандидата студентског покрета, Стојановић каже за Савремену политку да то треба да буде неко ко је „прихватљив свима“.
„То је тешко дефинисати, али најпростије речено, чак не ни особа која у истраживањима јавног мњења има највише позитивних оцена у опозиционој јавности, него особа која има најмање негативних, односно за коју би неко, иако га не воли, ипак гласао“, каже он.
Према његовом мишљењу, то је вероватно „нека особа из академског света, полу-позната, доказани борац против власти“.
„То би требало да буде неко за кога могу да гласају и грађански опредељени и национално-конзервативни бирачи, па чак и они који га можда и не воле толико или му нешто замерају и критикују, али им ипак није толика сметња да за њега гласају“, оцењује Бобан Стојановић.
Додаје да јесте изазов пронаћи једну особу која ће персонализовати цео покрет, и да ће власт покушати да подели студенте и по том основу.
Дејан Бурсаћ предлаже предизборе за председничког кандидата студената
Према мишљењу Дејана Бурсаћа, научног сарадника Института за филозофију и друштвену теорију, студенти би, у начелу, требало да размишљају о председничким изборима који ће бити реална прилика за опозиционе актере, између осталог због Вучићеве немогућности да се кандидује за још један мандат.
„Кључан проблем је оно што смо већ виђали раније, а то је такозвани топли зец кроз који би неки евентуални кандидат могао да буде провучен. Ви ако оволико раније објавите неког кандидата, СНС ће урадити све да њега огади једном броју неопредељених гласача који вам је потребан за победу“, каже Бурсаћ.
Он, међутим, предлаже другу ствар коју би студентска листа могла да уради – да организује неку врсту предизбора, односно „прајмерија“ за председничког кандидата.
„То је оно што је у САД институционализовано у оквиру политичких партија, у другим земљама се експериментише, а то је да покретнете много пре избора, девет месеци рецимо, један велики процес гласања за сопственог кандидата унутар структуре противника режима, било то студентска листа, било студентска листа и опозиција, било грађани који су против режима, зборови и слично“, каже Бурсаћ.
Додаје да студентски покрет има потенцијал за тако нешто јер је управо он устројен демократски, широко и дифузно, што се већ видело током избора за студентску листу. Разлика је у томе што би потенцијални предизбори за студентског кандидата требало да буду отворенији, како би остварили своју маркетиншку сврху и мобилисали велики број грађана.
„Избор листе је са разлогом био тајновит да би се ти људи очували. У случају председничких избора, то би требало да буде нешто мобилишуће, где ћете ви укључити стотине хиљада, можда и милионе грађана у то да одаберу вашег кандидата на предизборима, а онда са легитимитетом целог тог процеса, тај кандидат иде на изборе да се суочи са кандидатом СНС-а. То може да буде огромна снага“, закључује Бурсаћ.
Избор кандидата проблем и за СНС
Оба саговорника Савремене политике оцењују да се, пред ове председничке изборе, и Српска напредна странка суочава са незгодном ситуацијом, а то је недостатак очигледног наследника Александра Вучића.
Дејан Бурсаћ примећује да је Вучић већ почео да припрема јавност на идеју свог повратка на место премијера, с обзиром да му је, према Уставу Србије, забрањено да више од два мандата буде председник Републике.
„Ја не верујем да ће се СНС играти са неком идејом промене Устава, јер им је зато потребан референдум, а у овако напетој ситуацији нисам сигуран да би они могли да победе. то би отворило читав низ других питања за њих, између осталог би показало јавности да су и те како победиви“, оцењује Бурсаћ.
Због тога ће бити покушана рокада, односно повратак Вучића на место премијера, што је, према Бурсаћевом мишљењу, рањив моменат за владајућу странку јер морају да осмисле личност која може да победи на председничким изборима, а да не буде толико јака да угрози односе моћи у СНС.
„Верујем да ће СНС циљати на неку познату личност, глумца, спортисту и слично. Нисам сигуран да имају довољно јаку такву личност која може да мобилише огроман број грађана а која би у овом тренутку хтела да се афилира са њима“, каже Бурсаћ.
Сличног става је Бобан Стојановић, који оцењује да сада „долази на наплату“ што је Вучић правио и државу и партију само са „бројем један“, без „броја два“.
„Према томе, то што ће Вучић покушати да уради студентском покрету, да све симболизује и персонификује једна особа, и њему ће бити проблем. Колико год Вучић покушавао да разбије студенте, и он ће сам бити у опасности од тога“, каже Стојановић.
Да ли опозиционе партије треба да имају своје кандидате?
Односи између студентског покрета, који је затражио од свих других актера да на парламентарним изборима подрже њихову листу, и опозиционих партија, месецима су крхки. Не делује вероватно да ће све партије опозиције да се повуку са парламентарних избора у корист студентске листе.
Када је реч о председничким изборима, примећује Бобан Стојановић, ситуација је доста лакша, јер на њима „победник осваја све“ – нема утешних награда, нема посланичких места, присуства у Народној скупштини, нема новца за редован рад.
„Мислим да сва она аргументација која делимично иде у прилог опозицији, зашто хоће да наставе своју политичку борбу – да је то просто њихов посао, њихово је да учествују на изборима и буду народни представници, у овом случају не важи“, каже он.
С друге стране, додаје он, на председничким изборима нема „кандидовања политике“, што може бити аргумент за неке, јер Влада утврђује политику, а председник је представља.
„Тако да нема разумног објашњења зашто неко не би подржао некога, а јако је важно да сви подрже једног кандидата који би победио у првом кругу, да се уопште не размишља да се дође до другог круга. Рећи ћу само – 2000. и Војислав Коштуница“, закључује Стојановић.
И Дејан Бурсаћ прави паралелу са изборима за председника Савезне Републике Југославије 2000. године, из перспективе позиције мањих актера у високо поларизованим ситуацијама. Он упозорава да је врло незгодно бити „трећи точак“ у таквој ситуацији и са стране власти и са стране опозиције, што се на тим изборима видело по резултату кандидата Српске радикалне странке и Српског покрета обнове.
„У високо поларизованим ситуацијама, трећи кандидати врло лоше пролазе. Они морају да нађу место унутар те поларизације. Ако покушају да солирају, бојим се да ће им се то обити о главу, посебно нашој опозицији која нема етаблирано бирачко тело у смислу високе идентификације гласачког тела са једном странком, и веома је фрагментирана“, поручује Бурсаћ.
Вучић на претходним председничким изборима освојио 58,59%
На председничким изборима одржаним 3. априла 2022. године, Александар Вучић је победио у првом кругу, освојивши 2.224.914 гласова или 58,59% од оних који су изашли. Вучића су на овим изборима формално кандидовале Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије и Савез војвођанских Мађара, а индиректно још неколико партија, укључујући и Српску радикалну странку.
Најуспешнији кандидат опозиције на овим изборима био је Здравко Понош, који је освојио 698.538 гласова или 18,39%. Њега су подржале Странка слободе и правде, Демократска странка, Покрет слободних грађана и Народна странка, из које је Понош касније иступио.
Трећепласирани је био Милош Јовановић, кандидат коалиције НАДА, са 5,95% гласова. Укупно је било осам кандидата, а на изборе је изашло нешто више од 3,8 милиона гласача или 58,62% уписаних у бирачки списак.
