Решење којим се потврђује пријава почетка радова на станичној згради и на основу којег би инспекција званично сазнала да на станици почињу радови, издато је 16. октобра 2024. Међутим, у Републичку грађевинску инспекцију стигло је тек 1. новембра у 15 часова односно после пада надстрешнице.
Иако се поставља питање како је Инфраструктура железнице Србије пријаву почетка радова поднела тек по њиховом окончању, овај податак отвара још проблематичније питање у целој ситуацији. Како је, иако се још од 2016. процедуре везане за издавање грађевинских дозвола обављају искључиво електронским путем, потврда о пријави радова „путовала“ из Министарства преко централног система до инспекције пуних 15 дана, пише Форбес Србија.
Да је стигла раније, односно без одлагања како налаже закон, можда би трагедија била избегнута. Инспекција би могла изласком на терен да закључи да се станица користи без употребне дозволе. И морала би да је затвори. Међутим, одговор на ово питање, немају ни људи из инспекције. Оно што је с друге стране нејасно из њихових исказа јесте да су пред тужиоцем говорили искључиво о пријави радова за станицу у Новом Саду која је одобрена 16. октобра.
Међутим, ниједно од њих се не осврће на пријаву радова одобрену у марту 2022. Како се наводи у том документу, тада су потврђени радови на земљишту на парцелама 10608 и 10609 на којима лежи станична зграда. Инспекција би требало да је добила и то решење. И могла је да примети да је на месту станице ипак почело извођење неких радова. Другог дана децембра, пред новосадског вишег јавног тужиоца изашли су в. д. помоћника министра Иван Дивац, начелница Републичке грађевинске инспекције Весна Руменић и инспекторка Јелена Милосављевић.
Иван Дивац је рекао да је његов сектор имао улогу да након пријаве радова од стране инвеститора (ИЖС), односно по пријави радова за темељ изврши контролу темеља, као и по пријави конструкције, да на лицу места изврши контролу. Он је на овом месту цитирао члан 175. Закона о планирању и изградњи који прописује да је грађевински инспектор дужан да обавезно изврши два инспекцијска надзора и то приликом добијања обавештења од надлежног органа (Министарства) о пријави темеља и по завршетку објекта у конструктивном смислу.
Међутим, станица у Новом Саду није грађена изнова нити је за њу прављен темељ (једини темељи који су рађени су за лифт и нову галерију направљену у главном холу, али је с друге стране адаптирана цела зграда па и надстрешница). Дивац је потврдио да му је познато да је пријава радова прихваћена 16. октобра и да је потврда о пријави радова стигла инспекцији тек након пада надстрешнице.
И наводи да „нема сазнања када су заиста отпочели радови на реконструкцији Железничке станице, затим да не зна да ли је зграда имала употребну дозволу 1. новембра, али претпоставља да није зато што је пријава радова била тек 16. октобра“. Још једна занимљивост из његовог исказа је да је рекао да коришћење објекта без употребне дозволе није дозвољено, али да „не зна да ли је кажњиво“. Ипак, зна да би грађевинска инспекција, уколико би тако нешто утврдила, забранила коришћење објекта до прибављања употребне дозволе.
Начелница Републичке грађевинске инспекције Весна Руменић у свом исказу поновила је одредбу закона о обавези инспектора да два пута изађе у надзор по извршеној пријави завршетка темеља и завршетка конструкције. Али, инспекција у случају станичне зграде „није поступала“ јер није добила такве пријаве. И она је поновила да би инспекција, да су знали за извођење радова пре пријаве, изашла на терен и обуставила их. Такође би забранили коришћење станице и наложили прибављање употребне дозволе да су имали сазнања да такве дозволе нема.
– Али, то сазнање Републичка инспекција није имала у претходном периоду већ је то сазнала из медија – стоји у исказу.
Адвокат с којим је Форбес Србија разговарао, а који добро познаје Закон о планирању и изградњи, објаснио је да грађевинска инспекција није у овим околностима имала обавезу да изађе на градилиште пре пада надстрешнице. Пријава радова само их информише да на неком месту почиње да се гради. Могу сами да изађу на градилиште, односно по службеној дужности, ако би сами проценили на основу прикупљених података, да постоји одређени разлог да изађуодносно ако постоји неки ризик. С друге стране, могли су да изађу ако би им неко пријавио неки проблем.
Међутим, како то, према њиховим тврдњама, нико није урадио, нису имали разлог да буду на терену. Једини разлог који се појавио је – пад надстрешнице. Али, како додаје, то не значи да процедуре не треба мењати.






