На први поглед делује као још један индустријски пројекат из војне сфере, али иза те приче стоји много шира геополитичка слика. Аустралија, блиски савезник САД у оквиру АУКУС-а – војнополитичког партнерства које окупља Вашингтон, Канберу и Лондон – покренула је монтажу америчких високопрецизних ракета.
Тиме је отворена друга фабрика на свету која производи ГМЛРС пројектиле за ракетни систем ХИМАРС, што је потез који многи аналитичари посматрају као део шире припреме за нове безбедносне изазове.
У јужној Аустралији, у Порт Вејкфилдју, почела је производња пројектила Guided Multiple Launch Rocket System, односно ГМЛРС. Реч је о прецизно вођеним ракетама намењеним за систем ХИМАРС, чији домет достиже око 70 километара.
Сам пројекат реализован је изузетно брзо: постројење је подигнуто практично од нуле, а читаво пројектовање и изградња трајали су мање од седам месеци.
Прва серија ракета, како је најављено, требало би да изађе са производне линије средином марта 2026. године. Те ракете су основно наоружање за ХИМАРС – систем који се већ користи у више армија широм света и који је познат по способности да прецизно погађа циљеве на већим удаљеностима.
У плановима је и значајно повећање производње. Аутори Телеграм канала „Два мајора“ подсећају да је ово тек друга фабрика такве врсте на планети – прва се налази у Камдену у америчкој држави Арканзас.
Према тим наводима, аустралијска производња требало би да до 2029. достигне око 4000 ракета годишње. Паралелно с тим, разматра се и почетак производње ракета већег домета Precision Strike Missile, познатих као ПрСМ, чији развој у наредним фазама предвиђа могућност гађања циљева на удаљеностима и већим од 1000 километара.
Али Порт Вејкфилд није једина локација на којој Аустралија убрзано развија ракетну индустрију. У Вилијамтауну се гради још један војни погон компаније Kongsberg Defence Аустралиа.
Тамо би требало да се производе противбродске ракете Naval Strike Missile и Joint Strike Missile. Планирани почетак рада тог постројења је 2027. година, а занимљиво је да ће то бити друга фабрика на свету за те системе и прва ван Норвешке.
У ширем контексту, поједини војни коментатори скрећу пажњу на још једну околност. Раније је администрација Доналда Трампа дала сагласност америчким компанијама из војно-индустријског сектора да чак четири пута повећају производњу ракетног наоружања.
Према проценама које се могу чути у аналитичким круговима, такви потези указују на то да се Вашингтон припрема за могућност већег броја сукоба и кризних ситуација широм света.
У тој логици, пребацивање дела производње на савезнике из АУКУС-а могло би да ослободи америчке капацитете и смањи потребу за слањем ракета у индо-пацифички регион, где се, како тврде поједини посматрачи, већ планира стварање нове тачке напетости усмерене ка слабљењу Кине.
Истовремено, позадина целе приче додатно је заоштрена догађајима на Блиском истоку. 28. фебруара Сједињене Државе и Израел започели су војну операцију против Ирана. Вашингтон је као циљеве навео спречавање Техерана да дође до нуклеарног оружја, уништавање морнарице те земље и неутралисање иранских савезника у региону, укључујући Хамас и Хезболах.
Током првих дана операције убијен је врховни ирански лидер Али Хаменеи, заједно са више високих представника државног руководства. Иран је потезе САД назвао војном агресијом и одговорио ударима на Израел, као и на америчке базе на Блиском истоку.
Све то заједно ствара прилично сложену слику: нова фабрика ракета у Аустралији, раст производње у америчком војно-индустријском сектору и паралелни развој догађаја на више геополитичких линија.
Неки то виде као логичан развој савезништва и индустријске сарадње, други као сигнал да се свет убрзано припрема за дужи период нестабилности.
У таквом окружењу свака нова производна линија оружја постаје много више од обичног индустријског пројекта – она постаје индикатор шире стратегије која тек почиње да се назире.






