Pročitaj mi članakPredstojeći parlamentarni izbori u Sloveniji, zakazani za 22. mart, ne predstavljaju samo redovnu demokratsku proceduru, već mnogo dublji politički izbor koji može odrediti budući pravac te zemlje, ocenjuje slovenačka spisateljica Ana Šnabl u autorskom tekstu za britanski „Gardijan“.
U tekstu pod naslovom „Zašto Slovenija, kao mala i stabilna zemlja, okreće leđa liberalizmu“, autorka ukazuje da bi pobeda Slovenačke demokratske stranke (SDS), predvođene Janezom Janšom, mogla označiti još jedan korak ka jačanju neliberalnih političkih modela u Evropskoj uniji.
Šnabl ističe da je aktuelna vlada premijera Roberta Goloba, iako ne bez nedostataka, obezbedila relativnu stabilnost, što je retkost u slovenačkom političkom sistemu. Golobov Pokret sloboda, koji je na izborima 2022. godine osvojio najviše mandata, uspeo je da formira koaliciju sa Socijaldemokratama i Levicom, obezbedivši većinu u parlamentu.
Ipak, podrška vladi je u međuvremenu oslabila, dok SDS beleži konstantnu prednost u anketama. Autorka naglašava da se ova stranka razlikuje od drugih desnih pokreta u Evropi jer nije marginalna, već dugogodišnji stub desnice sa značajnim iskustvom u vlasti.
Podseća se da su raniji mandati Janše bili obeleženi kontroverzama, uključujući proteste zbog optužbi za korupciju i sukobe sa medijima i institucijama. Tokom poslednjeg mandata, od 2020. do 2022. godine, zabeleženi su, kako se navodi, pokušaji pritiska na medije i institucije, što je izazvalo reakcije kako u zemlji, tako i u Evropskoj uniji.
U tekstu se posebno ističe da se politički kontekst u međuvremenu promenio, te da su neliberalni modeli vlasti postali prisutniji i prihvatljiviji u širem međunarodnom okruženju. Navodi se da su politički pristupi koji uključuju jak pritisak na institucije, medije i političke protivnike sve vidljiviji širom Evrope.
Janša, koji otvoreno pokazuje simpatije prema takvim modelima upravljanja, najavljuje odlučniju politiku u oblasti migracija, ekonomske deregulacije i jačanja izvršne vlasti. Prema oceni autorke, ovakve promene ne moraju odmah narušiti demokratske procedure, ali mogu postepeno transformisati institucije.
Ipak, naglašava se da Slovenija i dalje ima snažne institucije, aktivno civilno društvo i čvrste veze sa Evropskom unijom, što predstavlja važan faktor stabilnosti.
Zaključak teksta je da predstojeći izbori predstavljaju više od uobičajenog političkog nadmetanja – oni su, kako se navodi, izbor između različitih modela upravljanja i budućeg pravca razvoja države.
