Драган Р. Млађеновић: Египатска и шкотска масонерија

06:00 06.11.2023.

У средишту оба основна обреда модерног Слободног зидарства (`Египатског` и `Шкотског`) постоји тактика која се назива овако: „Увек бити у центру рађајућег се циклона“. Она подразумева увођење својих људи у фашистичке, нацистичке, анархистичке, социјалистичке, безбедоносне (војне и полицијске), демократске и све друге структуре. За масонску организацију је важно само да неко од „наших“ (тј. њихових) буде на врху.

Још увек најбоља историја Слободног зидарства или Масонерије је књига Albert Gallatin Mackey, „The History of Freemasonry: Its Legendary Origins“, (Dover Publications, 2008, прво издање 1906). Њен аутор, велики мајстор Алберт Маки (1807–81), на почетку књиге пише о постанку Слободног зидарства, па износи чак девет (мање–више невероватних) теорија:

Масонство се повезује са античким мистеријским култовима и изградњом Соломоновог храма;
Масонство се доводи у везу са Адамом, Нојем и Енохом;
Слободно зидарство потиче из првих векова Хришћанства, тачније из колегија римских занатлија и зидара;
Слободно зидарство је донето са Блиског Истока по повратку крсташа из Свете Земље;
Слободно зидарство је еманација витезова темплара након што је њихов Ред службено распуштен 1312. године;
Оно је наставак лозе розенкројцера;
Настало је у крилу династије Стјуарта у њиховом настојању да поново ступе на престо Енглеске;
Настали су од Есена;
Потичу од Кулдија, шкотско–ирског хришћанског братства из 8. века;

Овим теоријама можемо додати и десету која више спада у област научне фантастике, а која тврди да су модерно Слободно зидарство пре 12 хиљада година основали Маја Индијанци, а затим га пренели у област Нила и Еуфрата и тако утемељили цивилизацију и културу Средњег Истока!

Податак који не споре ни масонски историчари ни немасонски истраживачи, јесте датум изласка у јавност модерне, спекулативне масонерије – на празник Рођења Св. Јована Крститеља, 24. јуна 1717. године. Тог дана су се под заштитом Светог Јована Претече у Лондону окупили чланови четири мање ложе и ујединили у Велику ложу Енглеске. Слободни зидари Енглеске су тако изашли из строге тајности и обзнанили своје постојање.

Постоји још једна чињеница око које се нико не спори, а то је да унутар Слободног зидарства постоје две главне гране или струје масонерије.

Револуционари

Прва основна струја или грана глобалне масонске организације је револуционарна, `египатска`, позната по имену Мемфис–Мицраим. Тај покрет жели да промени свет, ма какав он био. Име Мицраим је добила по једном од потомака старозаветног оца Хама који се населио у Египту, а помиње се на почетку 12. главе 1. Мојсејеве књиге која се зове „Постање“. Отуда Јевреји Египат зову „Mitsraïm“, српски „Мисир“.

Масонски Мицраим је од почетка био у тајним везама са револуционарима и освајачима. Није више тајна да су побуде за Наполеоново освајање Египта 1798. године биле више езотеријске него геополитичке природе. Постоје неки показатељи да је славног Корзиканца тада у Каиру његов генерал Жан Батист Клебер (Jean Baptiste Cleber, 1753–1800) иницирао (увео) у египатску ложу „Изис“ или „Изида“ (гр. Ἶσις“, лат. Isis). Та ложа је у то време имала виђене научнике и официре, као и познате Египћане који су били упућени у тајне пирамида. Према масонском предању Клебер и Наполеон су иницирани у великој пирамиди у Гизи, па су том приликом добили прстење од египатских мудраца. Са Наполеоновом кампањом на Египат нагло је порасло интересовање западних езотерика и масонских окултиста за новим открићима, која су са своје стране условила стварање нових (пара)масонских праваца и система. (Бојан Тимотијевић, „Масонерија Египатског обреда – Мемфис–Мицраим“, Акиа–Мали принц, Београд, 2022, стр. 54)

Наполеон је из Египта пренео у Париз више камених обелиска на којима су били урезани тзв. „хијероглифи“, „свети записи“ (од грчке речи ἱερογλυφική, „свети запис“) који су садржали магијске формуле, упутства и света имена староегипатских фараона–божанстава. Захваљујући доступности овим староегипатским записима, млади француски египтолог Жан Франсоа Шамполион (Jean-François Champollion, 1790–1832) је већ 1822. успео да прочита и дешифрује (преведе на француски) ове хијероглифе, тј. магијске формуле и света имена која су за масоне египатског обреда и њихову окултну делатност била од огромног значаја.

Темељ Египатског обреда је, према тврђењима његових следбеника, изграђен и почива на следећим стубовима: романтизам – демократија – јудаизам – републиканство – револуција. Зато су масони Мемфис–Мицраима, ако се тако може рећи, од почетка покровитељи војсковођа, освајача, револуционара и републиканаца, а међу њима су најпознатији били Ђузепе Мацини (1805–72), Ђузепе Гарибалди (1807–82), Пјер Жозеф Прудон (1809–65), Михаил Бакуњин (1814–76), Лав Бронштајн Троцки (1879–1940), Салвадор Аљенде (1908–73), Аугусто Пиноче (1915–2006) и многи други.

Овде је посебно занимљив и поучан случај масонске `браће` Аљендеа и Пиночеа, који су били чланови исте ложе у републици Чиле у Латинској Америци. Салвадор Аљенде је био први председник републике Чиле који је био марксиста, изабран на демократским изборима 1970. године. Три године касније (1973), његов масонски побратим, генерал Аугусто Пиноче, је уз сагласност и подршку САД извршио државни удар, збацио социјалистичког председника Аљендеа и увео војну диктатуру. Приликом опсаде председничке палате `Монеда`, 11. септембра 1973., Аљенде је извршио самоубиство. А његов масонски `брат` Пиноче се за председника Чилеа следеће 1974. сам именовао и остао на власти до 1990. године. За масонску организацију је важно само да „неко од наших буде на врху“. И наивнима је јасно да ништа од свега овога не би било могуће без одлуке, сагласности и дозволе њихове чилеанске ложе. Данас у Паризу постоји ложа која носи име несрећног Салвадора Аљендеа. (Зоран Д. Ненезић, „Масони у Југославији 1764–1980“, Београд, 1984, стр. 68-69)

Миротворци

Друга основна струја или грана је званично масонство које предводи тзв. Шкотски обред. Она се бави организацијом, усмеравањем и управљањем света. Своје чланове, ради сопствене користи, `Шкотланђани` се труде да поставе у средиште сваке државне и локалне власти. Шкотски обред је, као што је речено, у Лондону, на празник Рођења Св. Јована Крститеља 1717. године, четири мање ложе ујединио у Велику ложу Енглеске и на тај начин изашао у јавност. И мада се у уставу „Шкотланђана“ захтева неучествовање у политици, браћа тог реда се њоме веома активно баве.

Људи који савремену масонерију посматрају површно и процењују на основу непотпуних података, мисле да између ове две основне струје савремене спекулативне масонерије – Египатског и Шкотског обреда, постоји неусаглашеност и готово сукоб. Напротив. Ове две струје или гране делују комплементарно и у савршеној су координацији. Оно што `Египћани` револуционарно узвитлају и узнемире, `Шкотланђани` затим долазе као миротворци да „спусте лопту“, смире страсти, покрену обнову ратом и револуцијама уништену инфраструктуру и филантропски нахране гладне масе. Реч је, дакле, о две руке истог тела.

`Египћани` су 30-тих година прошлог века изазвали експлозију у Немачкој „инсталирајући“ свој разорни медијум (А. Хитлера), а када се после десет година овај „истрошио“ – једноставно му окренули леђа и „пустили га низ воду“.

Затим су 1945. године браћа `Шкотланђани` донели мир и прионули да исправе штету коју су начинили `Египћани` обнављајући ратом разрушену Европу и свет. Посебан задатак ових масонских миротвораца јесте увођење јединствене религије, јер како нас они непрестано убеђују, само она (јединствена религија) може да обезбеди мир у читавом свету. Да би била допадљива и модерна, добила је назив „Ново доба“ (ен. „New Age“). Сувишно је наглашавати да је таква религија заправо лажна синкретистичка, бљутава папазјанија која треба да „пружи утеху свима“, а она уствари „поравнава путеве“ Новог светског поретка.

***

У средишту оба основна обреда модерног Слободног зидарства постоји, дакле, тактика која се назива овако: „Увек бити у центру рађајућег се циклона“. Она подразумева увођење својих људи у фашистичке, нацистичке, анархистичке, социјалистичке, безбедоносне (војне и полицијске), демократске, интелектуално–академске и све друге структуре.

Поновимо и упамтимо: За масоне је важно само да „неко од наших буде на врху обрнуте пирамиде на којој пише `Ordo ab chao` (`Поредак из хаоса`)“.

Видели смо да су комуниста Аљенде и фашиста Пиноче били масонска `браћа` и седели у истој ложи!

Шта рећи више?