Dvadesetak osoba sa kapuljačama i maskama na licu, uz povike „Požar, svi hitno napolje“, upali su danas u zgradu Državnog univerziteta u Novom Pazaru, izazvavši paniku među studentima i osobljem koji su se nalazili unutra. Napad je izazvao veliko uznemirenje, ali srećom nije bilo povređenih.
Недавно су објављене фотографије које показују припаднике СНС батинаша и лојалиста који су, како се тврди, послати да застраше и нападу студенте који протестују против власти. Ове фотографије откривају мрак и насиље које је власт спремна да користи како би задржала контролу над студентским протестима и свим облицима отпора.
На снимцима који су се појавили на друштвеним мрежама, јасно се виде лица особа које су обучене као чланови разних паравојних група и које користе силу како би застрашиле студенте и спречиле даља окупљања и протесте. На овим фотографијама такође се могу видети и лица која су повезана са Српском напредном странком (СНС), као и са другим радикалним и лојалистичким групама које су у служби режима.
Како власт користи насиље и паравојне снаге?
Ово није први пут да се насиље користи као политичка тактика у Србији. Протести студената, који се увек јављају као симбол отпора и правде, често су мета не само полицијских интервенција, већ и насилних група који се не зову другим именом осим „батинаши“. Ове групе су често прикривене као обични чланови партије или страначке присталице, али стварно лице власти које стоји иза њих је оно које уводи страх и репресију у друштво.
Српска напредна странка већ дуги низ година користи паравојне групе и насилне организације како би одржала контролу на терену, јер знају да легитимне институције као што су полиција или војска не би могле да се отворено укључе у овакве акције. Батинаши и лојалисти су, такође, све више ангажовани како би спречили слободу изражавања и критике владајућих структура.
Друштвена реакција и упозорење на опасност
Поглед на ове фотографије оставља дубок траг у друштву. Оно што је очигледно јесте да власт не бира средства у борби против оних који се супротстављају њиховој контроли. Студенти, који су традиционално били носиоци отпора у Србији, сада су мета насилних напада и обрачуна који нису део демократске праксе.
Ово нам показује куда нас води пут без истинске демократије и владавине права. Ако власт и даље користи овакве тактике, ускоро ћемо имати ситуацију у којој неће бити места ни за мирне протесте, ни за академску слободу, ни за било који облик критике. Систем који толерише овакве активности не може се назвати демократским, јер је насилно сузбио сваки облик слободе.