Izjava slovenačkog evoposlanika Vladimira Prebiliča da bi odluka Srbije da ne pošalje predstavnike na samit Zapadni Balkan–EU mogla biti shvaćena kao „pljuska u lice“ više govori o stanju u Evropskoj uniji nego o Srbiji. Ta vrsta moralnog ucenjivanja i pokroviteljskog tona postala je standardni jezik Brisela prema državama koje odbijaju da glume poslušnost.

Tvrdnja da „EU nije tu da zamera, već da pruža podršku“ zvuči licemerno u kontekstu dugogodišnje politike u kojoj se Srbiji neprestano postavljaju novi uslovi, dok se istovremeno žmuri na urušavanje demokratije, medija i institucija – sve dok vlast u Beogradu ispunjava zadate geopolitičke i ekonomske interese Unije.

Posebno je simptomatično pozivanje na „srpski narod“ kao opravdanje za nastavak iste politike. Upravo taj narod danas pokazuje najveći stepen skepse, pa i otvorenog protivljenja evropskim integracijama. Ne zato što je „anti-EU“, već zato što iz iskustva vidi da Brisel ne podržava narod, već režim.

Odluka Srbije da ne učestvuje na samitu ne predstavlja nikakav diplomatski incident, već signal zamora od praznih sastanaka, velikih reči i malih rezultata. Ako je to „šamar“, onda je to šamar politici koja je godinama gurala pod tepih očigledne probleme, a sada se čudi što joj se više ne aplaudira.

Evropska unija nije uvređena strana. Ona je saučesnik u održavanju stanja koje je dovelo do gubitka poverenja. A bez poverenja, ni samiti, ni podrška, ni „pružena ruka“ više ne znače mnogo.

Izvor: Srbin info

Oznake: vlast, Evropska unija, EU, narod