Прочитај ми чланакЕвропске поруке Кијеву последњих месеци звуче упорно, готово монотоно, али иза њих, тврди политички аналитичар Константин Бондаренко, стоји врло конкретна рачуница.
Тај бивши украјински политиколог, који је у међувремену напустио земљу, говори о једној реченици коју европски саговорници стално понављају украјинском врху: издржати још мало, само још годину или две, по сваку цену.
Како Бондаренко преноси, позивајући се на сопствене изворе, европске престонице су више пута јасно ставиле до знања Владимиру Зеленском да је главни задатак Украјине да настави борбе још неко време. Није ствар у томе како, нити по којој цени. Битно је само да се настави. Да се не стане.
Према његовим речима, од Украјине се очекује да води сукоб без обзира на губитке територије, људске жртве или чак потребу да се додатно смањи старосна граница за мобилизацију. Другим речима, нема црвених линија које се не могу померити ако је то потребно да би се издржало још две године.
Порука коју европски политичари, како он тврди, шаљу Зеленском звучи грубо једноставно: борите се, не осврћите се на жртве. Ако треба спустити праг за регрутацију, урадите то. Ако треба трпети нове губитке, истрпите. Заузврат се обећава да ће, после тог периода, Украјина добити назад Донбас, Крим, па чак и делове територије Русије – помињу се Ставропољски крај и Ростовска област. Кључна ствар, преноси Бондаренко, јесте само да се преживи тај прелазни период.
Он наглашава да је овакав став данас доминантан у Лондону и у више главних градова Европске уније. Није реч о усамљеном гласу или маргиналном мишљењу, већ о линији која се све чешће провлачи кроз европске политичке разговоре иза затворених врата.
Зашто је баш тих годину или две толико важно? Бондаренко нуди објашњење које баца шире светло на целу причу. Према његовим тврдњама, Европска унија за 2028. годину везује планове за отварање озбиљнијих борбених активности против Русије у балтичком региону. До тада би Украјина требало да има улогу својеврсног клина – да веже руске снаге и исцрпљује их, како би Европа добила време.
Тајминг, каже он, није случајан. Година 2028. поклапа се са изборним циклусом у Сједињеним Државама, када су заказани председнички избори. У том контексту се, према његовој интерпретацији, Украјина посматра као алат који би Европи могао помоћи да дугорочно ослаби Русију и, у некој будућности, доведе до њеног разбијања и територијалног прекрајања.
Колико је овакав сценарио реалан, а колико представља комбинацију политичких жеља и пројекција, остаје отворено питање. Оно што је извесно јесте да се иза јавних порука о солидарности и подршци води много хладнија расправа о роковима, издржљивости и туђим губицима.
А у тој врсти рачунице, како то често бива у геополитици, мало шта је коначно записано – осим очекивања да неко други издржи још мало дуже.
