Da je nešto ozbiljno trulo u Evropi, a ne samo u Danskoj, videli smo još onomad kada su politički klovnovi poput Silvija Berluskonija ili Nikole Sarkozija, pre dve decenije, pobedili u Italiji i Francuskoj. Zatim, hladan tuš i veliko razočaranje bila je pobeda rijaliti zvezde Donalda Trampa deceniju kasnije, a svojevrsnu krunu ovoj plejadi retardiranih političara ispleo je čitav niz britanskih premijera od Tereze Mej, Borisa Džonsona i Liz Tras do državničke gromade Riši Sunaka.

Kad je kadrovski plan ovako izgledao u velikim zapadnim državama i zemljama za koje se do skoro govorilo da predstavljaju države konsolidovane demokratije, o baltičkoj boraniji, na primer, ne treba ni trošiti reči.

Sve u svemu bizaran ukus tamošnjih birača dovodio je škart-političare na vlast i sasvim nepotrebno uvaljivao ih u neizvesnost, krizu i sukobe.

Nakon političkog nasukavanja i teškog propadanja ekonomija zapadnog sveta, nakon skupo plaćenih avantura u koje su tamošnje stanovništvo uveli takvi lideri i biračka shizofrenija, ne samo da nije došlo do osvešćivanja i trežnjenja, nego se zagazilo dublje u živo blato. Berluskonija i Sarkozija vrlo brzo odmenili su Makron i Analena Berbok, tip političara koji su objavili rat demokratiji, vladavini prava i zdravom razumu. Otuda danas ne gledamo izraze perverzne političke volje i bizarnog raspoloženja tamošnjeg biračkog tela, nego svedočimo nepojmljiv autoritarizam HHI veka u kojem se volja birača, izborna volja građana ignoriše, a vlast (za sada) brani silom pravosudnih dekreta.

U novembru prošle godine rumunska vlast je, ispunjavajući naloge Evropske unije, poništila rezultate predsedničkih izbora na kojima je pobedio Kalin Đeorđesku, nezavisni kandidat, kojeg ne kontroliše Brisel. Program koji je Đeorđesku kandidovao pred rumunske birače bio je suverenistički i anti-NATO. Nakon pozitivnog odziva rumunskih birača i postignutih najboljih rezultata u prvom krugu, izbori su sudskom odlukom poništeni, a nekoliko meseci nakon toga, zabranjeno mu je učešće i na ponovljenim izborima.

U Francuskoj politička previranja već nekoliko godina ključaju. Tamošnja vlast bori se na život i smrt očajnički, uprkos raspoloženju biračkog tela. Što manje podrške to više zloupotreba i političkog žongliranja. Paralelno s tim, podrška predsednici opozicionog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen raste i ozbiljno preti pobedom na predstojećim predsedničkim izborima. Međutim, pošto je njena popularnost dostigla značajnu širinu francuski sudovi izrekli su joj petogodišnju zabranu bavljenja politikom, pozivajući je na krivičnu odgovornost zbog, navodno, zloupotreba sredstava iz budžeta EU. Istih onih sredstava o čijoj drastičnoj zloupotrebi, kad je reč o Urzuli fon der Lajen, evropske institucije ni da zucnu.

Vođa autonomne oblasti Gagauzije u Moldaviji Evgenija Gucul takođe se našla pod udarom evrofanatične vlasti Moldavije. Njoj su, gle slučajnosti, tamošnje vlasti takođe isfabrikovale krivični postupak.

Naime, u Moldaviji podrška EU konstantno opada i da poslednji izbori nisu drastično pokradeni evrofilske političke opcije bile bi u opoziciji. Ali, potpomognuti NATO i mašinerijom USAID, u Moldaviji je vlast Maje Sandu antidemokratski očuvana nakon izborne krađe u novembru prošle godine. Sada moldavske vlasti nastavljaju rat protiv opozicije uprkos padu popularnosti i gubitku podrške. Moldavski evrofanatici uz pomoć državnog aparata sile rešili su da onemoguće svaku alternativu.

I konačno, u Nemačkoj je Alternativa za Nemačku (A-ef-De), stranka koja pojedinačno uživa najmasovniju podršku nemačkih birača proglašena ekstremističkom. Kancelarija za zaštitu ustavnog poretka tako je okarakterisala celu stranku uguravajući je u predsoblje potpune zabrane delovanja jer navodno A-ef-De “sistemski deluje protiv demokratsko-slobodarskog poretka”.

Ovime su u Nemačkoj ispunjeni uslovi da se čitav aparat državne prisile upotrebi protiv političke partije onemogućavajući je da osvoji vlast neupitno demokratskim sredstvima.

“Demokratska” vlast koja nema podršku birača na ovaj način pokušaće da onemogući delovanje najpopularnije nemačke stranke koja pokušava isključivo izbornim putem da osvoji legitimitet, a šta joj se uskraćuje u ime tzv. demokratskih vrednosti.

Do sada smo videli kako stvari stoje u Rumuniji, Francuskoj, Nemačkoj i Moldaviji, no izvesno je da će svaka država pod briselskom šapom sprovoditi sličnu praksu. Države na zapadnom kontinentu posezajući za beskrupuloznom zaštitom vlastodržaca skinuće maske i uroniće u režim totalitarnosti.

Nema sumnje da erozija političke prakse koja je od nezrelih izbornih ishoda dostigla nedemokratsko očuvanje vlasti, neće stati na pravosudnim dekretima. U svrhu nedemokratskog očuvanja vlasti, a protivno volji birača koristiće se i drastičnije mere. Danas, kad su antidemokratske elite stigle do ove deonice, neće oklevati da primene otvorenu, golu silu protiv svih koji ih ugrožavaju, pa i prema onima koji poseduju pun demokratski legitimitet i legalitet za dolazak na vlast…

Trenutna američka administracija, iako faktički predstavlja diskontinuitet ovoj tendenciji, neće se pretrgnuti u pružanju pomoći bilo kome, iako i njoj samoj preti slična opasnost iz nedara sopstvene države i konkurencije. Ona može samo kupiti nešto vremena razjedinjenoj evropskoj desnici i evropskoj alternativi da izbegne marginalizaciju i eliminaciju. Videće se da li je to uopšte neka šansa. Savremeno mračno doba je pred nama.

Izvor: između sna i jave

Oznake: evropa, totalitarizam