Pročitaj mi članakDa se danas održavaju izbori u scenariju na kojem na izbore izlazi samo studentska lista i pokret na čelu sa Aleksandrom Vučićem, 54,8 odsto građana Srbije bi glasalo za studentsku listu, dok bi za Vučićevu listu glasalo 42,1 odsto - pokazalo je istraživanje agencije Sprint Insight.
Власт покушава да оспори ово истраживање – критикујући агенцију, наручиоца студије Better Future for Serbia, начин истраживања…
Душан Миленковић, један од аутора истраживања, подсећа да су „режимске фирме које опонашају медије“ много пута цитирале истраживања Sprint Insight, јер су им углавном резултати истраживања одговарали.
Међутим, политички консултант каже да се ситуација драстично променила у јавном мњењу од 2023. године.
„Верујемо да их је сада ово на неки начин заболело. У Србији се заиста дешава велика промена расположења и у истраживању постоје много важнији подаци који то показују“, казао је.
Миленковић каже да је истраживање рађено методом лице у лице, да су анкетари ишли од куће до куће.
„Имали смо више од 1.400 испитаника, што је веома добар узорак и већи од стандардног. Нарочиоци су представници српске дијаспоре, који су нас контактирали, окупљени у САД-у у оквиру фондације Беттер Футуре фор Сербиа и који су организовали цроwдфундинг кампању код њих. Махом су код нас у дијаспори јаки ИТ предузетници“, навео је он.
Миленковић истиче да, ако се истраживање објављује, мора се навести ко је наручилац.
На питање да ли га је изненадило то колико се власт посветила дискредитовању овог истраживања, Миленковић каже да ово можда и јесте први пут да се власт обрачунава са истраживањем јавног мњења.
„Дубоко верујем да је то јер знају да су ти подаци тачни, због тога што и они раде истраживање на редовном нивоу. Сигурно да имају скоро исте податке, због чега и не видите да истраживачке агенције које су блиске власти, да објављују своја истраживања последњих месеци“, навео је.
„За студенте би гласало више од 10 одсто него што би за Вучићев покрет“
Према овом истраживању, студентска листа би на неким будућим изборима могла да освоји више од 10 одсто гласова покрета око Вучића.
„У сценарију у ком би и опозионе странке изашле на изборе, опет би студенти имали више од покрета Александра Вучића (СНС, СПС, Заветници итд…). У том би сценарију опозиција имала око 10 одсто подршке“, додао је.
Та га предност, додаје, није изненадила, јер је и раније уочен тренд пада популарности Александра Вучића и СНС, те раста популарности студената.
„Јесте ме изненадила, додуше, овако велика разлика. Наравно, то све може да се мења, зато и стално радимо истраживање“, навео је.
„После СПЦ и војске највише верују студентима и професорима“
На питање како студентски блок изгледа у очима грађана, Миленковић је мишљења да су људи инвестирали огромну дозу поверења у студенте.
„И то је један вид бланко поверења и подршке, које заиста дуго нисмо видели у Србији и који је сада на студентима да га они оправдају и да га одржавају у наредном периоду“, описао је.
Миленковић каже да они стално постављају питање о поверењу у институције и траже од испитаника да то поверење оцене од један до пет.
„Стандардно, црква и војска су у прва три, са просечном оценом изнад три. Међутим, сада први пут имамо још два актера који имају просечну оцену изнад три. То су студенти и то је академска заједница, универзитетски професори. Они су трећи и четврти. Тако да је то једна исто промена у перцепцији и у инвестирању поверења у политичке институције код нас у Србији“, додао је.
„Четвртина људи који би гласали за студенте нису гласали 2023“
Контролно питање у истраживању било је – за кога сте гласали на избори 2023. године.
„Од гласова које би студенти добили у референдумском изборном сценарију, више од 25 одсто је оних који 2023. нису изашли на изборе. Што значи да заиста студенти имају огроман мобилизаторски потенцијал. Има ту и гласова других неких листа и странака, као и гласова странака власти, али то је тек неколико процената. Тако нешто се и очекивало, јер чврсти гласачи власти обично прво прелазе у апстиненцију“, додао је.
Уочени су стога, објашњава, падови подршке актуелном режиму.
„Око 12 одсто људи, који кажу да су некад веровали Александру Вучићу, више му не верује“, кажао је.
„Велики пад поверења у власт, са 50+ на 33,5 одсто“
Миленковић каже да је од свих података најважнији одговор на питање у ком правцу власт води Србију.
„То имамо тектонску промену. До 2023. увек је више од 50 одсто људи говорило да иде у добром правцу. Међутим, сада имамо драстичан пад – само 33,5 одсто људи каже да Србија иде у добром правцу, а више од 50 одсто људи каже да иде у лошем правцу. То је увек катастрофална вест за било коју власт, а поготово ауторитарну власт“, рекао је.
Друга лоша вест, навео је, јесте стање економије.
„Питали смо људе како живе у последњих годину дана, чак 28 одсто је рекло да живи лошије. Што је ужасно. И не само то. Вучић и власт признају да економија иде у лошем правцу и за то оптужује блокаде и студенте. Ми смо и питали људе што они мисле. Више од 55 одсто људи, кад се зброји све, узроке налази у чињењу и нечињењу власти. То су пре свега корупција и криминал, онда ужасно лоше инвестиције итд. Само 16 одсто људи каже да су студентске блокаде и протести криви за лошу економску ситуацију“, рекао је.
Миленковић закључује да како економија буде ишла све лошије, све ће више људи оптуживати за то власт.
„Не видим шта власт може да уради да ово промени“
Упитан јесу ли ови трендови непромењиви, политички консултант каже да не види како би се они променили у корист власти.
„Поготово ако имамо у обзир да смо последњих осам, девет месеци видели велики низ изузетно лоших политичких потеза и политичких комуникација. Друга ствар, која је изузетно важна, јесте што не видим шта могу да ураде да преокрену економску ситуацију. Имамо и на светском нивоу проблеме, који ће такође доћи код нас, ако већ нису“, додао је.
Са друге стране, за студенте може да се примени политички жаргон да су као „тефлон“.
„Чак и ако повуку лоше потезе, то се ни на који начин не лепи на њих. Видимо тренд раста подршке и поверења. Не знам како ће, додуше, изгледати јавна сцена у тренутку када они објаве своју листу. Сигурно ће доћи до паље из режимским медија, као и до недоумица људи који су опозиционо настројени, али они имају опозиционе актере као избор“, претпоставља.
