Poledica je napravila problem jutros u Beogradu, vozila su proklizavala, bilo je saobraćajnih nezgoda, a čak su i ortopedi imali pune ruke posla zbog pada na ledu.
Обавеза одржавања јавних површина безбедним за кретање је на граду или општини, а посао уклањање снега и леда може бити поверен и неком предузећу. Многим локалним одлукама прописана је обавеза и станара да уклањају снег и лед са јавних површина које се налазе испред њихових зграда.
Одштета
Наплата новца за повреде које Београђани задобију после пада на неочишћеним тротоарима од снега или леда могу ићи на терет скупштина станара, предузећа или појединаца, као и јавних градских предузећа. У случају да станари или предузећа поседују полису осигурања од одговорности, грађани ће се за накнаду штете обратити осигуравајућој кући. У супротном, утеривање дугова и одштета могући су договором или судским путем.
Чишћење улаза и тротоара у ширини од пет метара испред зграда или стамбених објеката искључиво је у надлежности станара. Остатак јавних површина одржаваће надлежне градске службе. Осим од личних осигурања за незгоде, грађани одштету могу тражити и као оштећеници, по основу осигурања одговорности за штете причињене трећим лицима.
Уколико правно или физичко лице које је одговорно за настанак повреде нема закључено осигурање своје одговорности за штете причињене трећим лицима, тада се одштета остварује судским путем, пише на сајту „повредеусаобраћају.цом.“
Одштетне захтеве према општинским управама или скупштинама зграда, испред којих се догодила повреда, грађани би требало да испоставе наведеним правним лицима. Пракса показује да општинске и градске управе углавном имају уговорена осигурања од одговорности, а висина надокнаде за нематеријалну штету зависи од лимита који је уговорен са осигуравачем.
Каква је процедура
Адвокат Жељко Симић рекао је раније да у случају пада на леду, без обзира да ли се ради о јавној или приватној површини, процедура је увек иста.
– Као прво треба се побринути за неку помоћ, наравно медицинску ако за то има потребе. У жељи да се што пре медицински збрину људи заборављају шта је неопходно да би се доказала аутентичност догађаја – упозорио је једном приликом адвокат Жељко Симић.
Додао је да медицинска документација није довољна јер, како каже, неко може да се оклизне испред свог стана, неко га довезе испред тржног центра, он позове хитну помоћ и тврди како се баш ту оклизнуо. Стога је важно да постоји сведок.
– Највећа грешка која може да се деси, приђу особе да помогну тој особи, сачекају хитну помоћ и оду. Људи се не сете да размене контакт са њима. Ту се направи грешка, јер су они доказно средство. Битно је такође и фотографисати са одређене дистанце место где се то одиграло, људи често направе грешку јер сликају превише изблиза место, онда није могуће утврдити да ли је то баш тачно то место – казао је раније адвокат.
Може се добити одштета која износи и више од 600.000 динара, зависно од тежине повреде, каже адвокат.
– Може накнада да иде и изнад 600.000 динара, зависи шта се догодило. Имамо и ситуације смртног исхода. Зависи какве су се повреде десиле, а понекада лакше повреде могу имати тежи процес лечења – рекао је тада Симић.
Одштета за пад на леду на аутобуским стајалиштима и у ГСП превозу
За уређење аутобуских стајалишта, као и њихово чишћење у смислу обавештавања надлежних служби, задужена је Дирекција за јавни превоз. Ипак, за одштету за повреде настале приликом уласка и изласка из аутобуса обраћају се ГСП. ГСП плаћа и одштету уколико се путник оклизнуо приликом уласка или изласка из возила. Сваки путник у јавном превозу осигуран је без обзира на то има ли карту или не, а такође су осигурани и путници на стајалиштима који задобију повреду док улазе или излазе из возила, пише на сајту „повредеусаобраћају.
Рок за потраживање накнаде штете регулисан је Законом о облигационим односима. Он износи три године од момента када је оштећени сазнао за штету. У сваком случају ово потраживање застарева протеком пет година од кад је штета настала.