Pročitaj mi članakVeć smo zagazili u 2026. godinu, a vanrednih parlamentarnih izbora nema ni na vidiku. Podsetiću čitaoce kako je dobar deo opozicione javnosti tvrdio da će Vučić biti prinuđen da izbore raspiše pre leta, potom je u opticaju bio rano jesenji termin, a onda i decembar 2025.
U javnosti smo svega nas nekolicina tvrdili da brzih parlamentarnih izbora neće biti iz puno razloga, a ja sam apostrofirao dva ključna. Prvi, u Srbiji ne postoji jasno definisana i profilisana politička snaga koja može da upravlja krizom. Drugo, stranci, a pre svih EU, ne želi da se unosi nestabilnost jer u aktuelnom sazivu Narodne skupštine oni poseduju većinski paket akcija
Uz rizik da budem ponovo napadnut, biću dovoljno smeo da javno kažem kako mislim da su male šanse da parlamentarni izbori u Srbiji budu raspisani pre novembra 2027. godine. Ovde stavljam malu ogradu, jer moguće su neke vanredne okolnosti koje bi se neočekivano pojavile i promenile dinamiku aktuelnih društveno-političkih procesa u zemlji.
No, pošto se na vanredne okolnosti ne može uticati niti se sa njima može pouzdano računati, onda treba gledati šta je to što realno imamo na terenu. A situacija je takva da oba razloga zbog kojih sam ja prošle godine tvrdio da brzih parlamentarnih izbora neće biti, u potpunosti stoje i danas. Dakle, bez da se lažemo – ne postoji artikulisana politička alternativa. Studentsko-narodni pokret (barem za sada) nije definisao odgovore na dva ključna pitanja: „Ko?“ i „Šta?“ i sve dok to ne bude jasno rečeno i iskomunicirano sa narodom neće biti ozbiljnog unutrašnjeg pritiska na vlast.
Sa druge strane, zbog globalne nestabilnosti i realne pretnje koju EU oseća pre svega od Donalda Trampa, postoji još jača potreba Brisela da u Srbiji održava stabilokratiju, doduše sada uz sve očiglednije zavrtanje ruke Vučiću, što se najbolje videlo na slučaju Generalštab. Evropljani imaju jasnu računicu: ukoliko ucenama budu držali Vučića u svojoj orbiti, dok istovremeno budu na infuziji držali najveći deo parlamentarne opozicije, to će im u zbiru doneti oko 220 poslanika na koje će moći da računaju ukoliko krajem 2026. godine budu pokrenuli proces ubrzanog uključivanja Ukrajine, Moldavije i Zapadnog Balkana u EU kroz model „Evropa u dve brzine“.
Međutim, po Vučića saradnja sa EU nosi rizik od Trampove odmazde i zato se kod njega javio i još jedan veliki motiv da parlamentarnih izbora ne bude brzo. Naime, on na funkciji predsednika Srbije ima ustavom garantovani imunitet od gonjenja pred domaćim pravosudnim organima. Najkasniji datum do kojeg ga štiti predsednički imunitet je 31. 5. 2027. Naredna funkcija kojoj je imunitet takođe Ustavom garantovan je pozicija premijera. Otuda je Vučić već pokrenuo premijersku kampanju i po mom mišljenju (ali i informacijama) – on planira da zvanično sedne u tu stolicu već ove godine i to bez održavanja vanrednih parlamentarnih izbora.
To bi značilo da će podneti ostavku na mesto predsednika, a da će na kratko kao v. d. na Andrićev venac da ide Ana Brnabić. Uz obrazloženje da su ministri neradnici zajedno sa „blokaderima“ sve upropastili i da Srbija više ne može to da trpi, Vučić bi sastavio novi sastav vlade. Nakon toga bi se išlo samo na predsedničke izbore na kojima bi vlast sve uradila da njihov kandidat bude pobednik prvog kruga, a da se sa njim u drugom krugu nađe neko ko je „pro-EU“. U takvoj kombinaciji stabilokratija bi preživela bilo u današnjem obliku bilo kroz model kohabitacije i neometano bi mogla da bude sprovedena EU agenda.
Ako bi ova zamisao bila sprovedena do kraja, parlamentarni izbori bi bili održani krajem 2027. godine u relaksiranoj atmosferi bez ovakvog političkog naboja kakav postoji sada. Nešto slično kako su održani predsednički izbori u Crnoj Gori na kojima je Milo Đukanović izgubio, ali uz mogućnost da se on i njegovi najbliži nesmetano izvuku. Vučić bi novi premijerski mandat koristio za međunarodne pregovore o mirnom povlačenju u političku penziju, uz instaliranje takve naredne vlasti koja će omogućiti tako nešto. Opet, nalik na ono što smo već videli u Crnoj Gori.
Ovo pišem kao jedan od mogućih scenarija, koristeći informacije koje imam, političko iskustvo i razum. Analizu dajem u najboljoj veri da ću njome pomoći svima koji iskreno žele da se vlast promeni, ali stvarno promeni, i da krivci za propast naroda i države konačno odgovaraju.
Svima onima koji misle da je sve već završeno i da je Vučić gotov – izvinjavam se na tome što su potrošili svoje dragoceno vreme čitajući razmišljanja čoveka koji je kao inženjer naučio da se svi planovi i projekti prave spram najnepovoljnijeg scenarija, kao i to da je neki posao završen tek kada je doveden do samog kraja, a alat odložen na za to predviđeno mesto.
