Прочитај ми чланакЛихвари без икаквих последица нуде позајмице на интернету, деле флајере, каче огласе на бандерама, на брисачима на ветробранском стаклу или их убацују у поштанско сандуче.
Лихвари без икаквих последица нуде позајмице на интернету, деле флајере, каче огласе на бандерама, на брисачима на ветробранском стаклу или их убацују у поштанско сандуче.
Зеленашење у Србији постало је последњих година један од најуноснијих нелегалних послова у земљи, а да све буде интересантније, несметано се одвија пред очима тужилаштва и полиције!
Позајмљивање новца уз камату искључиво је право банака, али су лихвари пронашли начин да зобиђу закон, па се без икакве бојазни рекламирају, нуде позајмице путем интернет огласа, флајера, обавештења која каче на бандере или на брисаче на ветробранском стаклу аутомобила.
Зеленаши су толико усавршили систем преваре да сада раде путем легално регистрованих фирми и без проблема им се оверавају и више него сумњиви уговори.
НЕНАД ЦВЈЕТИЋАНИН
адвокат
Снежана Стојановић из Другог основног суда у Београду каже да наши нотари ни по коју цену не би смели да оверавају уговоре уколико је реч о позајмљивању новца уз камату.
– На који начин ће се обезбедити особа која даје новац, ствар је договора са странком којој даје паре. Није реткост да поверилац тражи хипотеку на стан, или жиранта, али и то је по закону. Не сме се позајмљивати новац уз камату и такви уговори не смеју да се оверавају, јер је каматирање забрањено. То је искључиво право банака – истиче Стојановићева.
Уредник портала „Каматица“ Душан Узелац истиче да је јавна тајна да у Србији послују фирме које спајају лихваре са онима којима требају паре. Он, међутим, тврди да се то дешава због лошег закона који третира ову област.
– Закон о облигацији дозвољава склапање уговора о зајму, па самим тим и уговори које се склапају испадају легални – каже наш саговорник.
Он објашњава да новац од зеленаша углавном узимају они који немају услова да узму кредит из банке, али и зависници од коцке и дроге.
Информерови саговорници истичу да је тешко проценити колико се новца врти у овом послу, али додају да је свакако реч о милионским износима. Они подсећају да жртве зеленаша не губе само имовину, већ често и главу.
ЉУБОМИР МАЏАР
економиста
Адвокат Ненад Цвјетићанин за Информер каже да дужник овакве обавезе у парници може тражити да се овакав уговор раскине и онда ће свака страна бити у обавези да врати оно што је примила, а дужник такође може тражи и смањење своје обавезе од суда.
– Зеленашење се у Србији не санкционише, односно није кривично дело, на првом месту јер је тешко утврдити колики износ камате је зеленашки. Уколико би то држава и учинила, односно инкриминисала зеленашки уговор и утврдила одређени износ камате као зеленашки, сигурно би се и неке банке нашле у проблему. Рецимо, већина банака у Србији на дозвољени минус зарачунава камату око 20 процената, што се и у домаћој судској пракси сматра зеленашењем – каже Цвјетићанин.
Адвокат Мирослав Тодоровић каже да је држава постала толерантна према зеленашима, као и да жртве лихвара немају никакву шансу да се извуку из њихових канџи.
– Лихварство је у Србији тешко кривично дело, али и полиција и тужилаштво из непознатих разлога не улазе у обрачун с тим људима. Чак и нотари без проблема оверавају уговоре у којим човек за позајмицу од, примера ради, 10.000 евра залаже стан вредан 100.000 – истиче Тодоровић.
Он подсећа да су јавни бележници дужни да сваку сумњиву ставку у уговору провере.
– Чак и кад је очигледно да је реч о чистом зеленашком уговору, јер вредност залога далеко превазилази вредност дуга, наши нотари то без проблема печатирају – објашњава Тодоровић.
НБС: Казне су од три месеца до десет година
Из Народне банке Србије поручују да грађане могу да кредитирају само банке, а да особе које се неовлашћено баве давањем позајмица крше Закон о банкама.
За оне који без дозволе Народне банке дају кредите грађанима предвиђена је затворска казна од три месеца до пет година. Ако је овим делом прибављена имовинска корист чији износ прелази 100.000 динара, казне иду од једне до осам година затвора. Ако је корист већа од 1.500.000 динара, казна је од две до десет година затвора, кажу у НБС.
Лукас узео 40.000, а морао да врати 80.000 евра!
Фолкер Аца Лукас је прошле године изгубио парницу с бизнисменом Дејаном Поповићем Тигром, јер је Виши суд у Београду пресудио да певач мора да исплати дуг од 80.000 евра у динарској противвредности и да плати судске трошкове од 300.000 динара.
Аца Лукас је за медије испричао да му је Тигар на дан потписивања уговора о зајму заправо исплатио 40.000 евра, а да је на ту суму уговорио и месечну камату од 10 одсто, што је и произвело дуг од 80.000 евра. Лукас је оптужио Поповића да је искористио његову лакомисленост и тешко материјално стање.
