Прочитај ми чланакШта ли може бити разлог да 1. августа 2021. године председник Србије обећава једнократну помоћ пензионерима од 20.000 динара у фебруару или марту 2022. године?
Буџет за наредну годину саставља се тек на јесен, а већ сада председник распоређује скоро 300 милиона евра из буџета следеће године. Према мишљењу економиста, одговор је једноставан и неекономски – избори.
FOTO: N.S.
Према последњем статистичком извештају ПИО фонда у мају 2021. године исплаћено је 1.673.558 пензија у просечном износу од 29.391 динар. Иначе, број пензионера се константно смањује, јер је рецимо на крају 2019. године било 1.708.293 пензионера, око 35.000 више него данас. Исплата по 20.000 динара коштаће буџет 33,5 милијарди динара или око 285 милиона евра
„Због добрих резултата, држава ће свим пензионерима моћи да у фебруару, најкасније у марту 2022. године, исплати по 20.000 динара. Пре тога, пензије ће бити по швајцарској формули повећане преко пет одсто. У другој половини године ако победимо ковид видећемо да додамо још новца пензионерима, јер желимо да им се одужимо за сав тежак период кроз који смо пролазили и што су разумели државу“, рекао је Александар Вучић гостујући на јавном сервису.
За Даницу Поповић, професорку на Економском факултету, „чудно“ је како је министар финансија изјавио да има новца у буџету, а онда „председник помери исплату баш за пред изборе. Па не зна ни да ли ће у фебруару или марту бити исплаћено, јер још не зна када ће бити расписани избори. Ако је просечна пензија 30.000 динара, а 70 одсто пензионера прима мање од тога, јасно је да људима тих 20.000 динара значи и да ће да гласају због тога“, оцењује Поповић додајући да ће се о томе шта ће бити са дефицитом размишљати за две године. Осим тога у медијима се нон-стоп подсећа на исплате од 30 евра у септембру, па још 20 у новембру, па још 50 евра пензионерима, што је према мишљењу професорке Поповић знак „да се захуктава предизборна кампања“.
„Све ми то личи на оних Палминих 2.000 за госпођу. Спуштамо се на најнижи ниво и оно што је било срамота сада се поставља као званична политика“, резигнирана је Поповић.
За оне који се питају одакле новац, јуче је министар финансија Синиша Мали експресно послао саопштење медијима у коме објашњава да пара има.
„Пре свега бих грађанима Србије честитао на оствареним резултатима у првих седам месеци ове године. Упркос пандемији вируса корона ми смо у јуну и у јулу ове године имали неочекивани суфицит у буџету, од око 60 милијарди динара. У том периоду, ми смо планирали минус од 198 милијарди, а на крају седмог месеца имамо минус од 38,5 милијарди динара. Резултат је бољи за око 160 милијарди динара, односно 1,3 милијарде евра. Бољи су нам приходи, боља је наплата ПДВ-а, све иде боље него што је планирано“, навео је он додајући да је у првом кварталу ове године остварен раст од 1,7 одсто, а у другом кварталу 13,4 процента, што чини да је раст у првој половини године око 7,5 одсто.
Владимир Глигоров, сарадник на Бечком институту за међународне економске студије, претпоставља да се очекује да ће се привреда опоравити па тако и јавни приходи.
„Тако да има простора за једнократне исплате. Поред тога, дефицит опште државе се покрива задуживањем по још увек релативно ниској каматној стопи тако да би обавезе по каматама требало да расту спорије од јавних прихода. Такође, док је курс фиксиран, јавни дуг не би требало да расте брже од БДП. Коначно, све су те повишице једнократне, осим годишњег усклађивања пензија тако да не обавезују буџет трајно. То је мера која би требало да утиче повољно на популарност владе и председника државе, пре свега, са очекивањем да ће пензионери и сиромашнији гласати за њих. То је све прилично очигледно“, закључује Глигоров.
Он додаје и да постоје два ризика оваквих економских одлука.
„Један јесте да дође до раста каматних стопа, што онда мења терет сервисирања дуга на горе. Други јесте да дође до корекције курса што би значајно повећало терет јавног дуга који је у страном новцу или је индексиран за курс. Ови ризици нису краткорочни, па је њихов политички значај мали. Средњорочно посматрано, ти ризици расту. Ваља коначно запазити да је имплицитно померен прихватљиви ниво јавних дугова у односу на БДП са 45 одсто на 60 одсто или нешто изнад тога. Пошто је најављено да ће се мењати фискална правила, заједно са ММФ-ом, евентуална упозорења Фискалног савета да се не пази на раст јавног дуга ће бити лишена утицаја“, напомиње Глигоров.
Милош Грабунџија, председник Савеза синдиката пензионера Независност, каже да подржава акцију, „али прво да се врати дуг пензионерима због смањења пензија, као и због тога што им није усклађивана пензија по закону“.
„Страх ме да се за то не задужују у иностранству, па да онда унучад враћају. Лако је задужити се, али треба онда враћати. И то није пензија, него помоћ и она не треба свима. Шта ће то онима који примају 100.000 динара пензије. А нема сумње да ово има везе са изборима, јер зашто би неко 1. августа најављивао помоћ за седам месеци“, закључује Грабунџија.
Економиста Петар Ђукић, професор на ТМФ, оцењује да „није да није било очекивано, али не у том износу у ситуацији када смо презадужени“.
„Тих пара нема, то је непостојећи новац. И ови што се хвале суфицитом треба да знају да то значи да је држава узела више од грађана и привреде него што је требало. Пренеражен сам оваквим вођењем економске политике, али и развојне политике која би требало да обликује економију у наредне три, четири године. Повећава се потрошња и то давањем пара и људима којима није потребан новац. Та неселективност је јако лоша. Ово је потпуно антиразвојна политика и економисти би требало да подигну глас против тога. Ово нема резона осим изборно-политичког“, закључује Ђукић
Занимљиво је да је Вучић објашњавајући како је направљен значајно мањи дефицит од планираног (за 1,3 милијарде евра) у ових седам месеци, око 500 милиона захваљујући већим приходима, али и зато што министри нису трошили новац по плану, од чега зависи привредни раст. Ако се из уштеда у јавним инвестицијама исплаћује додатак на пензије, онда заиста значи да се лична потрошња диже на рачун будућег привредног развоја.
Усклађивање пензија
Председник РС и министар финансија су такође најавили и повећање пензија од јануара следеће године у складу са швајцарском формулом за 5,5 до шест одсто. На почетку ове године повећане су пензије за 5,9 одсто. Швајцарска формула значи да се пензије усклађују једном годишње и то 50 одсто с инфлацијом и 50 одсто с растом зарада.
Владимир Глигоров истиче да је код редовног раста пензија потребно узети у обзир да ће се номинални БДП повећати за око 10 одсто, а то би вероватно требало да буде и стопа повећања јавних прихода.
„Тако да то не би требало да повећа удео издатака за пензије у укупним расходима опште државе.“
Са повећањем од шест одсто, издавања из буџета за пензије би се повећала за око 8,5 милијарди динара или око 70 милиона евра.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 3, 2021
