Pročitaj mi članakResorni ministri trgovine u regionu, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije uputili su ultimatum Hrvatskoj da u roku od sedam dana povuče pravilnik kojim je povećala takse za uvozno voće i povrće sa 12 na 270 evra i uskladi cene sa tržišnim, a čime je ugrozila druge zemlje u regionu.
Они су такође позвали Европску комисију да се укључи у решење овог проблема којим се крше принципи слободне трговине.
На састанку у Сарајеву такође је заједнички договорено да се хрватски министар трговине позове на састанак, током ове недеље у Подгорици, поводом ове дискриминаторске одлуке којом Хрватска крши Споразум о стабилизацији и придруживању, а због које су земље региона већ упутиле протестне ноте.
Такође, земље региона које су чланице Светске трговинске организације, потражиће механизме за решавање проблема у СТО. Свака земља понаособ моћи ће да донесе своје контрамере и друге одлуке како би одговорила Хрватској.
Министри трговине региона су најоштрије осудили одлуку Хрватске и назвали је дискриминаторском и неприхватљивом. Они су оценили да ће све земље трпети штете ако Хрватска не повуче ове мере, односно ако се настави са контрамерама. Такође, сматрају да ће трпети и Хрватска.
– Свако додатно одлагање решења би довело до несагледивих последица за све произвођаче у земљама региона, имајући у виду да је сада период производње и извоза сезонског воћа и поврћа – изјавио је на конференцији за новинаре министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић, који је после састанка прочитао усвојене закључке.
Шаровић је рекао да цена треба да буде усклађена с просечном ценом која важи у земљама региона и ЕУ.
Министри су се заложили да се овакви састанци редовно одржавају, па ће наредни бити одржан у септембру у Скопљу.
Хрватска је правилником прописала увођење инспекцијског надзора и контроле већег броја врста воћа и поврћа, које се увози из трећих земаља, него до сада и утврдила плаћање 22 пута веће накнаде за инспекцијски надзор и контролу усклађености воћа и поврћа са тржишним стандардима приликом увоза из трећих земаља.
Љајић: Не желимо трговински рат
Министар трговине, туризма и телекомуникације Расим Љајић поручио је данас у Сарајеву да нико не жели трговински рат, али да ће земље региона бити принуђене на контрамере ако се питање повећања хрватских такси за фитосанитарну инспекцију не реши до следећег састанка који треба да буде одржан до краја недеље.
– Aпеловали смо недељу дана на званичне институције Хрватске да се испита њихова одлука, за коју смо рекли да је дискриминаторна. Никакав одговор нисмо добили, ни писма ни разгледнице није било, чак смо добили врло увредљиво објашњење одлуке. Почели смо онда да примењумјемо одређене врсте санитарног и ветеринарског надзора, што ћемо појачати – објаснио је Љајић после састанка министара трговине земаља региона поводом хрватских мера.
Он је додао да на то имамо право по правилима Светске трговинске организације (СТО).
– Ми не повећавамо цене надзора, али имамо право да спроводимо мере које су у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању које представљају озбиљно упозорење да ове мере морају да буду повучене, односно преиспитане – казао је Љајић.
Додао је да ако уђемо у контрамере, штету трпе привредници и једне и друге земље, али и потрошачи.
– Ово нам не треба, али смо принуђени и ово су изнуђени потези јер смо под великим притиском јавности, потрошаца. Око 160 привредника из Србије извози воће и поврће у Хрватску, а неки су почели да враћају камионе јер не могу да издрже конкуренцију – казао је Љајић на конференцији за штампу.
Шаровић: Супротно принципима слободне трговине
Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић сматра да је одлука Хрватске супротна принципима слободне трговине.
– Мере Хрватске су дискриминаторске, не само за државе региона, него и за Турску и још неке земље – рекао је Шаровић.
Он сматра да ће поскупљење фитосанитарне инспекције умањити конкурентност босанско-херцеговачких извозника и омогућити доминантан положај хрватским произвођачима.
Власти у БиХ су под притиском домаћих произвођача који траже хитну реакцију и увођење реципрочних мера.
– Онако како су они увели мере према нама и повећали таксе, тако морамо и ми да уведемо мере према Хрватској. Aко су они нама увели и повећали таксе, исто то морамо да учинимо и ми у БиХ за робу која долази из Хрватске. Хрватска би у том случају била више оштећена него што смо ми сада. Они неколико пута више извозе у БиХ него што БиХ извози у Хрватску, односно земље ЕУ – рекао је председник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић.
Премијерка Србије Aна Брнабић сматра да Европска комисија (ЕК) мора да реагује, јер је хрватска одлука о повећању такси на увозно воће и поврће, како тврди, прекршај Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП).
Министар трговине Расим Љајић казао је да Србија већ ради на припреми одређених закључака који би требало да буду усвојени на састанку у Сарајеву.
– Наш циљ није да заоштравамо ситуацију већ да проблем решимо дијалогом. Aко то не успемо, онда ћемо заједнички деловати, јер се ради о драстичном кршењу ССП-а.
У том споразуму јасно стоји да од дана ступања на снагу не сме бити нових царина, намета и повећања постојећих – тврди Љајић.
Хрватски званичници су објаснили да је реч о заштити домаћих произвођача и да повећањем накнада за контролу увозног воћа и поврћа из трећих земаља Хрватска није прекршила ССП.
Представници Министарства пољопривреде Хрватске саопштили су да није реч о ванцаринској баријери, већ о накнадама за инспекцијски надзор.
Они су додали да детаљна контрола на границама кошта и захтева шири обим посла, као и већи ангажман граничних инспектора.
Из Министарства тврде да је одлука о висини накнаде за контролу усклађености воћа и поврћа са тржишним стандардима право сваке државе-чланице Европске уније (ЕУ).
Заједнички апел БиХ, Србије, Македоније, Црне Горе, Aлбаније и Косова већ је упућен Европској комисији (ЕК).
Потпредседник Спољнотрговинске коморе БиХ Немања Васић казао је да су БиХ и друге земље региона спремне да заједнички делују према ЕК и Хрватској, али да није оптимиста у погледу правовременог одговора.
– Све би могло да буде касно, јер ће сезона поврћа потрајати још око два месеца, дакле онолико колико би ЕК могла да разматра нашу примедбу. Ми ћемо упутити допис и Хрватској, али не верујем да ће Хрватска експресно поступити по нашем захтеву – сматра Васић.
Спорна хрватска мера тако би могла да остане на снази управо онолико времена колико ће пољопривредном сектору те државе бити потребно да без конкуренције из земаља окружења пласира своје производе на сопствено тржиште.
