Прочитај ми чланакАнализе показале колико сваки члан домаћинства месечно потроши на храну и пиће, на које управо и одлази највише издатака.
Иако троше мање од два евра дневно на храну, или 80 динара просечно по оброку, грађанима Србије издаци за исхрану представљају безмало 35 одсто буџета, што су подаци који говоре да је животни стандард у Србији близак граници сиромаштва, пише данас Војвођански истраживачко-аналитички центар (ВОИЦЕ).
„Притом, грађани троше више него што зарађују и све дубље тонемо у социјална раслојавања и неједнакост. Стручњаци упозоравају да живимо у једној врсти пензионерске економије, а да су млади најсиромашнији“, наводи ВОИЦЕ.
Анализе података званичне статистике показују да сваки члан домаћинства у Србији месечно за храну и пиће троши 59 евра, а у односу на вишегодишњи просек, трпезе су сиромашније месом, млеком, воћем, поврћем и другим најважнијим намирницама, а притом су издаци за храну највећи у кућном буџету.
„Подаци указују на то да су негативна кретања још присутна и она се огледају у постепеном, релативном, повећању удела трошкова хране и становања у укупним расходима домаћинства“, рекао је аграрни аналитичар Војислав Станковић, аутор анализе „Потрошња хране у 2016. години“.
Он је додао да је, у просеку, грађани ЕУ на храну троше 19,4 одсто кућног буџета, а у Србији 34,9 одсто укупних издатака за личну потрошњу.
„Што је нека земља сиромашнија, више се троши на храну и њеним грађанима остаје веома мало за неке крупније ствари, а на неку луксузнију робу не могу ни да помишљају“, наводи ВОИЦЕ.
Економиста Саша Ђоговић, аутор публикације „Макроеконокомска кретања у Србији“, рекао је за ВОИЦЕ да је грађанима Србије и даље потребна једна и по просечна месечна зарада за покриће потрошачке корпе, што само по себи говори о да је стандард веома низак.
Он је навео да премијер Александар Вучић изјављује да је направљен помак када је о платама реч, али да треба имати у виду да су оне у децембру и априлу увек више него осталих месеци.
„То су неодрживи помаци јер онда месец дана након тога дође до искорака уназад, али то се не региструје у медијима. Посебно у децембру, а делом и у априлу пред божићне и ускршње празнике исплаћују се регреси и други додаци на плату. Долази до надувавања просечних зарада и то није реалан показатељ куповне моћи просечног домаћинства у Србији“, навео је Ђоговић.
Према његовим речима, стопа ризика од сиромаштва најизраженија је код млађег становништва од 18 до 34 године и износи 32,7 одсто, док је код старијих од 65 година 19,1 одсто, што говори о томе да грађани Србије живе у једној врсти пензионерска економије.
„Ваљда би требало да се млађа популација покрене и зарађује, а не да пензионери издржавају младе. Када имамо пензионерску економију, јасно је какве су нам перспективе. Недопустиво је и то што се у структури личне потрошње у Србији за образовање издваја само 1,4 одсто, за здравље 4,3 а здравље и образовање су два основна стуба друштва“, казао је Ђоговић.
Додао је да у друштву у Србији владају несигурност и нервоза код грађана, па није ни чудо што се за алкохолна пића издваја 4,6 одсто новца за личну потрошњу.
