Pročitaj mi članak
Геолози се надају да ће изградња Коридора 11 покренути и рударство јер је пробијање трасе довело до изузетних открића.
„Лук, на коме се налазе планине Рудник, Борач и Котленик, део је великог вулканског простора који је само у једном делу истражен. Сада се ту гради шумадијски ауто-пут и открића приликом пробијања трасе указују на значајна лежишта“, каже Предраг Мијатовић, један од водећих геолога Геолошког завода Србије.
„Имамо индиција да ће подземни копови моћи да се праве у непосредној близини ауто-пута. Екипе Геолошког завода наишле су на старе рударске поткопе у чијим стенама су пронађени антимон, жива и злато. Реч је о јединственом простору за нове руднике, само да неко буде заинтерсованн да их експлоатише“, каже Мијатовић.
Рудници се увек налазе на истим местима, само се рудари мењају, у шали кажу геолози. „Рудари се увек враћају на стара лежишта која су напустили њихови претходници, кад им технологија више није омогућавала експлоатацију. На пример, кад је отворен басен Бор, руда с један одсто бакра одбацивала се као јаловина, а данас се она са пола процента сматра одличном“.
Иначе, геолози кажу да лежимо на рудном богатству које не експлоатишемо, јер је у Србији велики број рудника затворен или заборављен.
„У време комунистичке мегаломаније мањи рудници су затварани јер се сматрало да треба стварати само огромне рударске комбинате. На пример, у време кад су Бор и Мајданпек производили енормне количине руде за наше услове, „Геозавод“ је истражио и оверио резерве у руднику бакра Чадиње код Пријепоља. Никад није дошло до експлоатације, јер се у то време о њему говорило као о малом руднику. А он може директно да запосли 100 до 150 људи. Са пратећим службама број се пење на 500 запослених. Кад се додају градске и услужне фирме, од рудника те величине живело би око 2.000 људи. Сами процените да ли је било паметно одрицати се „малих“ рудника“, каже Мијатовић.
Ни промене друштвеног система које су фаворизовале приватно власништво и иницијативу нису донеле очекиване резултате. Многе фирме дошле су лако до рудника у чију експлоатацију не улажу ни динар, као да чекају да препродају богатсво које су јефтино стекли.
„Већ поменуто Чадиње је још 1988. потпуно истражено и спремно за отварање рудника. Али већ 10 година га држи једна приватна компанија и наводно истражује, што је апсурдно. Проблем је што су фирме добијале руднике и истражене просторе спремне за ископавања без обавезе да започну експлоатацију. Чак и кад је реч о злату, као у случају рудника Благојев камен, у близини Мајданпека“, каже Мијатовић.
Он објашњава да је експлоатационо право на једном од најстаријих рудника злата имао Институт за бакар РТБ Бор.
„Рудник је престао с експлоатацијом не због недостатка сировина већ зато што је у време после бомбардовања Институт био у финансијским проблемима. Док је чекао боље време да настави експлоатацију, рудник му је одузет и дат је другој фирми да га – истражује! То траје већ десетак година“, каже Мијатовић.
Геолозима није никад било јасно ни зашто се Србија одрекла лежишта руде гвожђа Рудна глава и Црнајка у близини Мајданпека.
„Реч је о простору на коме се налази најстарији рудник на свету. До почетка шездестих ово лежиште је било у експлоатацији, а онда је рудник затворен иако није био исцрпљен. Штавише, велике су шансе да је руде много више него што се претпостављало да је остало у лежишту. А руду гвожђа непрестано увозимо. Невероватно је да дуже од 100 година не ради Кучајна, стари рудник олово-цинка са доста сребра. Пре 60 година затворени су рудници олово-цинка и живе на Авали. Никада није речено зашто“, набраја Мијатовић.
Међутим, нису само рудници метала остали у запећку. Ништа боље нису прошли ни копови квалитетних врста угља широм Србије. „Крај Костолца су затворени рудници угља Стамница , и Кладурово. Сада се поново разматра њихово отварање, као и рудника Пољана поред Пожаревца. Јерма крај Пирота, рудник високовалитетног каменог угља у Србији не ради. А налази се у веома заосталом и сиромашном крају одакле сви беже јер нема посла“, каже Мијатовић. Необјашњиво је затворен и заборављен рудник квалитетног угља Јанкова клисура у Топлици, у време кад се рачунало на косметске руднике лигнита.
(Б92, Новости)
