Pročitaj mi članak
Европске земље, међу њима и Србија, која немају други правац снабдевања гасом него преко Украјине, могле би ове зиме имати значајних проблема у снабдевању.
Проблеми могу настати уколико та држава изгласа санкције руским компанијама, међу којима је и руски Гаспром, рекли су економисти и стручњаци за гас.
Украјинска Врховна рада подржала је јуче, у првом читању, нацрт закона којим су предвиђене санкције против 65 руских компанија, укључујући Гаспром, као и 172 појединца, а то би, како наводе агенције, могло да значи да би европске енергетске компаније које увозе гас из Русије морале суштински да измене купопродајне уговоре.
Уредник Енергопортала Драган Недељковић је за Тањуг рекао да Украјина, која је потпуно зависна од увоза гаса из Русије, ради против себе и својих интереса, ако уведе санкције против 65 руских компанија, укључујући и Гаспром.
Због тога и због осталог заоштравања ситуације око Украјине, могуће је зимус очекивати проблеме у транпорту гаса преко Украјине, оценио је Недељковић.
„Како ће Европа добијати гас, ако Украјина спречи транспорт гаса преко те земље“, запитао је он и указао да је то могуће једино преко Северног тока и одређене количине преко Литваније, али то није ни трећина количина потребних Европи.
„Нормалан човек може само зачуђено да се пита шта то они (Украјинци) раде“, навео је Недељковић.
Зато постоји пуно индиција за бригу, како ће се Србија зимус грејати, јер наша земља тренутно нема друге шансе да се снабдева гасом, него преко Украјине, рекао је Недељковић и подсетио да осим проблема и неизвесности око увоза гаса преко Украјине током зиме, Србија има проблема у енергетском сектору и због последица поплава у рудницима, електропривреди и топланама, а да су резерве гаса у складишту Банатски Двор довољне за само 10-ак дана.
Недељковић је указао да је зато изградња Јужног тока важна за Србију, јер осим дугорочне енергетске сигурности, доступности гаса потрошачима у Србији и користи за привреду и становништво, Јужни ток обезбеђује много више – стратешку, односно политичку безбедност земље.
Економиста Мирослав Здравковић је за Тањуг рекао да је за српску привреду од кључног значаја да се, због односа Украјине и Русије, на време обезбеде довољне количине гаса за зиму или да увеземо што више сирове нафте која може да замени потрошњу гаса да не би имали великих проблема са грејањем и падом индустријске производње.
Здравковић упозорава да би, ако не буде довољно гаса, велики шок за индустријску производњу у Србији могао да се деси већ у новембру или децембру.
„То што је напуњено складиште гасом Банатски Двор је одлична вест и паметна економска одлука, али ћемо тек видети у којој мери то може да надомести смањене испоруке гаса у зимској сезони“, рекао је Здравковић.
У случају најављеног увођења санкција Украјине руским компанијама обустава транзита гаса кроз Украјину би била погубна по станивништво те земље, а ЕУ већ трпи последице и има стагнацију привреде, додао је Здравковић. Србија, напоменуо је, спада међу 40 највише енергетски зависних земаља и око 40 одсто домаћег енергетског биланса зависи од увоза.
Он је подсетио да је, на пример, у фебруару 2012. због великих падавина снега у кратком периоду било обустављено снабдевање струје и гаса привреди, што је довело до пада индустријске производње од око 12 одсто.
„Пројекат Јужни ток је капитална прича, од изузетно великог економског значаја, али је на дугом штапу пошто зависи од одлука ЕУ и понашања политичара у Бугарској“, истакао је Задравковић.
Ако Украјина уведе санкције Гаспрому, онда ће последице тога осетити не само Србија, већ цела Европска унија, рекао је стручњак за енергетику ПКС-а Љубинко Савић и нагласио да ће у том случају Србија остати без гаса, јер има једини правац снабдевања из Русије, преко Украјине, због чега Јужни ток добија додатно на значају.
Србија ће бити у великом проблему, ако се заустави проток гаса преко Украјине, јер је питање колико наша индустријска постројења и новије енергане могу прећи са гаса на неки алтернативни енергент, а уз то нећемо моћи да рачунамо ни на сушени угаљ из Колубаре, због последица поплава, подсетио је Савић и додао да се Србија колико јој то капацитети дозвољавају спремила за лош сценарио и напунила складиште гаса Банатски Двор.
Ако дође до тих санкција, питање је колико ће потрајати и кад ће ступити на снагу, рекао је Савић и указао да би Србија ту кризу могла превазићи снабдевањем из других извора, ако оне потрају 15 до месец дана, али да се тада, због несташице, може очекивати раст набавне цена гаса.
Економиста Љубодраг Савић је изјавио Тањугу да би увођење тзв. тврдих санкција Украјине према Русији, које би значиле потпуно затварање вентила за гас, у великој мери погодило српску привреду.
„Ми смо нажалост земља која у овом тренутку једино може да прими гас преко тог правца и зато највећим делом и зависимо од тог гаса. Имамо и нешто домаћег гаса, али се највећи део увози тако да ако дође до тог најгорег сценарија ми ћемо заиста зимус имати поприличних проблема“, упозорио је Савић.
Он је напоменуо да део топлана користи гас као помоћно средство, а неке као основни енергент, затим да значајан део домаћинстава користи гас, али и део индустрије и установа.
„То је нешто о чему морамо размишљати, нажалост ми не можемо ништа променити, јер апсолутно ништа не зависи од нас. Једино можемо да предвидимо најцрњи сценарио и пронађемо алтернативни извор снабдевања да се не би ове зиме смрзавали“, навео је Савић.
Он каже да Украјина жели да казни Русију и да би обустава испоруке руског гаса утицала и на поједине европске земље.
(Танјуг)
