Прочитај ми чланак
(Политика)
Стручњаци кажу да треба размотрити понуду Русије да она изгради гасовод, уколико је то јефтиније од кредита, јер ми немамо пара
Предлог Алексеја Милера, првог човека „Гаспрома”, да је „Русија спремна да у потпуности финансира изградњу Јужног тока кроз Србију и да би се уложени новац враћао кроз посебну тарифу за транзит гаса” наша земља треба озбиљно да размотри, јер је то најсигурнији начин да гасовод буде на време завршен и да се обезбеди редовно снабдевање овим енергентом, каже Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије.
– Такав посао би био као нека врста концесије, што значи да би по завршетку градње и исплати целог посла, гасовод кроз Србију био 49 одсто у нашем власништву, како је и договорено, каже Вулетић.
Иако се не знају детаљи ове понуде, Вулетић каже, да треба ставити на папир и видети шта нам је јефтиније. Да ли да узмемо кредит код банака за ову инвестицију вредну око 1,7 милијарди евра и плаћамо рату и камату или да с Русима постигнемо бољи договор и избегнемо бар плаћање камате.
– Све је ствар договора. У свему овом је, међутим, веома битно да постоји сигуран новац за враћање – транзитна такса, каже он и додаје, да се у овом часу још не зна колика би та зарада могла бити.
Упитан да ли то значи да Србија нема пара за градњу, Вулетић одговара питањем – „Па зар га има?”
Оно што је обезбеђено из буџета, око 170 милиона евра, предвиђено је за припремне пројекте, експропријацију земљишта, градњу компресорских станица, али то је кап у мору. Остатак пара није обезбеђен.
Милан Р. Ковачевић, консултант за стране инвестиције, каже да се на овај начин само продубљује презадуженост Србије и да то не треба да радимо, јер ко ће сав тај новац да врати.
– Србија нема новца за градњу Јужног тока, јер да има не би државни врх ишао у Русију да тражи новац, приликом чега им је и понуђено да Русија гради гасовод, каже он.
Упитан шта је по њему јефтиније – узети кредит од банке или договорити се с Русима да они све изграде, Ковачевић каже, да не би смели да прихватимо овакву понуду уколико не закључимо уговор с Русима да зарада од таксе буде у висини рате њихове позајмице.
На питање да ли би да немамо новца руски већински власник могао да повећа свој удео у власништву Јужног тока, Ковачевић каже да је то реално, али да ће на крају због тога што нема пара за изградњу, порески обвезници својим парама градити Јужни ток, јер у Међудржавном споразуму пише да је српска страна обавезна да финансира укупан пројекат, каже он.
Највећи проблем направио је онај ко је потписао овакав споразум с Русима. Многе ставке су, каже, остале нејасне и на нашу штету.
Један од потписника овог Међудржавног споразума с Русима каже да је финансирање Јужног тока и замишљено као пројектно – да се задужујемо онолико колико можемо да вратимо и да треба поразмислити о руској понуди.
– То би вероватно било јефтинија варијанта градње него да узимамо кредите код банака и поново се задужујемо, а враћање пара је загарантовано, јер ће се транзитна такса сигурно плаћати, каже овај извор.
Ни он не верује да због тога што би нам Руси градили Јужни ток може доћи до промене власничке структуре у овом пројекту, али је чињеница да српски део заједничке фирме за градњу Јужног тока, регистрован у Швајцарској, нема пара да сам финансира овај пројекат.
