Цена кукуруза, у Србији – најважније житарице, прошле недеље се на светским берзама приближила историјском минимуму.

Један од разлога је род бољи од очекиваног у житном појасу у Сједињеним Државама, где се практично, на Чикашкој берзи, одређује светска цена житарица.

Мада највећи број наших пољопривредника никад неће крочити америчку државу Ајову цена кукруза у Србији се између осталог одређује – овде. Поред Ајове у Илиноису се налази Чикашка берза, где се обави највећи број трансакција житарицама на свету. Америка просечно произведе 300- 350 милиона тона кукуруза на 39 милиона хектара, од чега извезе 20% тако да род овде одређује – цену било где – а ове године род ће бити – фантастичан.

Амерички фармери нису никад имали бољи род кукруза – и практично никад неће мање зарадити. Мада постоји програм осигурања од ниских цена који финансира федерална влада највећи број сељака неће моћи да га наплати.

Кина одустаје од испорука америчке ГМО продукције

Научници целог света још увек нису дошли до заједничког мишљења поводом утицаја ГМО производа на здравље човека. И док се у Европи воде спорови шта забранити, а шта не, Кина је заузела много одлучнију позицију по том питању. Новинар RT Алексеј Јарошевски је дискутовао на ту тему са водитељем Нилом Харвијем.

Кина се поноси што је успела да пробије на тржиште свој кукуруз – он неће да га купује од САД. Ако се погледају цифре, може се видети да су продаја и увоз америчког кукуруза значајно смањени. Wall Street Journal је израчунао губитке у новчаном еквиваленту: америчке трговинске компаније су већ на губитку од пола милијарде долара. Треба рећи да је Кина последњих година била један од највећих увозника америчког кукуруза: 5 милиона тона зрна годишње и треће место по увозу кукуруза, али се ове године извоз кукуруза у Кину смањио за 85%. Узрок томе је да Кина не жели да купује генетски модификовану продукцију. Претпоставља се да су се власти одлучиле за тај корак на захтев јавности – на крају крајева, људи и користе кукуруз.

„Кина производи своје пољопривредне културе. Он жели да у некој мери буде независан од јако великог увоза стране пољопривредне продукције. И, колико је нама познато, представници растуће средње класе у Кини се врло озбиљно односе према намерницама које купују. Ако у Кини купујете јагоде, које по изгледу и мирису подсећају на јагоде, али нису јагоде – онда то не представља никакву вредност за купце“, рекао је за RT Торстен Патберг, истраживач у области пољопривреде, сарадник Института за фундаментална истраживања.

Недавно је и руски премијер изјавио да Русија не жели да купује генетски модификоване намернице, да сама има довољно земље, могућности и знања да производи своје природне културе. Постоји мишљење да то може добар моменат да Москва и Пекинг започну трговину кукурузом и другим пољопривредним културама. И ко зна, можда се ускоро на кинеском тржишту појави руски кукуруз.

„У четрдесет година бављења пољопривредом нисам имао оваке приносе соје и кукруза. Али цена производње није пала – а пале су откупне цене. У прошлих десет година нисам заради мање новца. Цена кукруза је данас 2,17 долара за бушел“, каже фармер Боб Лонд из централне Ајове.

То је око 11,5 динара по килограму. У Србији је у овом моменту цена кукруза 13 динара.

Један од највећих проблема у Србији ове влажне јесени је сушење зрна на 14 посто влаге колики је прописан стандард. У Америци је стандард за складишење 16% влаге. Само два процента разлике значи милијарде уштеде.

Једано од објашњења екстремних приноса ове године је и број биљака по хектару. Док се у Србији сеје просечно 70 000 биљака по хектару у САД је то 90 000.

И поред тога што су цене на светским берзама дотакле дно стручњаци процењују да би због јачања долара парадоксално могло да дође до раста цена кукруза у Србији а и да би средином зиме могло да дође до јаче тражње зрна.

Турци хоће текстил, воду и трешње

Група од 160 привредника из турксе Бурсе заинтересовано је за пројекте у Србији, међу којима су и фабрика текстила у Новом Саду и садња трешања у Бујановцу.

Генерални секретар удружења Румелисаид, Емир Башкардеш, иначе саветник градоначелника Бурсе, сматра да са Србијом треба да се успоставе јаче привредне везе, чему би, по његовој оцени допринело отварање конзулата наше земље у Бурси.

„Ми немамо никакав интерес када је Балкан у питању, већ желимо да се зближимо и живимо братски. Бурса је балкански град, много је људи са Балкана дошло овде, неки као избеглице, а данас имају развијене послове и живе лепо“, каже је градоначелник Бурс Реџеп Алтепе.

Кад је реч о фабрици текстила у Новом Саду, неки разговори су већ обављени.

““Током новембра очекујемо долазак представника највеће текстилне фирме из Турске, која послује у Бурси, у Нови Сад, тада ћемо и конкретно одредити место и капацитете за отварање нове фабрике која би запошљавала око 650 радника”“, рекао је саветник градоначелника Новог Сада задужен за инвестиције Драгољуб Самарџић.

Председник Румелисаида Ерол Киликћиер, чији је отац рођен у Србији, рекао је да се ради на проширењу сарадње, трговине, а тиме и пријатељства две државе, те да су привредници спремни да учествују у обнови фабрика у Србији које тренутно не раде и да поново покрену производњу.

Један од тих пројекта може да буде инвестирање у садњу трешања на 300 хектара земљишта у Бујановцу, које је тренутно неискоришћено или пројекат вредан 150.000 евра, а реч је о производњи печурки, у чијој реализацији је спремна да помогне и турска влада.

У плану им је и обнова фабрике киселе воде, чије име заменик председника Удружзења, грађевински инжењер Омар Кумова није желео да открије.

(Б92, Танјуг, Глас Русије, РТ)

Ознаке: privatizacija, српски сељак, турски инвеститори, цена кукуруза