Прочитај ми чланак
Страним компанијама држава Србија наменила је око 230 милиона евра из државне касе као инвестициону финансијску подршку за отварање нових радних места. Домаћим је припало три пута мање – око 67,5 милиона евра, показује досадашњи биланс СИЕПЕ, Агенције за улагања и промоцију извоза.
Сјајан податак за причу о потцењености домаћих инвеститора у нашој земљи, али треба бити искрен и рећи да тиме домаћи улагачи нису аутоматски дискриминисани нити су било чиме оштећени.
Ове субвенције инвеститорима додељују се од 2006. године. Користе их 133 домаће компаније, које су отвориле или планирају да отворе око 13.700 радних места. На другом списку налази се 115 страних компанија које су такође или отвориле или намеравају да отворе око 35.650 радних места. Рекло би се да су странци који користе паре из нашег буџета отворили или су барем обећали држави да ће отворити више радних места од домаћих. Да ли су зато добили више пара из буџета?
– Странци повлаче више новца, јер могу да уђу у веће инвестиције са више запослених. Они лакше и добијају банкарске гаранције – одговарају у СИЕПИ. Они тврде и да ови пројекти за које подстицаји из државне касе износе око 297,5 милиона евра заједно, доносе готово милијарду и по евра инвестиција у Србију и отварају око 50.000 нових радних места.
– Како је из буџета за то опредељено нешто више од 297 милиона евра, то значи да се на један евро издвојен из државне касе генерише пет евра инвестиција. Тај један евро се кроз порезе и доприносе врати у државну касу за непуне две године, а „Jура” у Рачи је додељену суму у буџет вратила за 11 месеци. Осим тога, од опредељених 297 милиона евра исплаћено је свега 70 милиона евра – рекли су у СИЕПИ.
Међутим, треба исто тако бити искрен па погледати и наличје приче о додели средстава. Ту се најпре поставља питање контроле подстицаја, које су инвеститори добили. Нарочито опомињујуће делује и недавно саопштење Саше Радуловића, новог министра привреде, који је рекао да су ова средства делом додељивана без адекватне контроле и уз пропусте у процедури. Контрола тога, биће један од фокуса рада овог министарства, а да ли ће се појавити изненађења, као у случају Фонда за развој, видећемо.
Али, ни то није све. Важно је указати и на то да ни у једној земљи генератор опоравка и развоја економије нису страни инвеститори већ домаћа предузећа и привреда. Исто тако, поштено је истаћи и да су домаће инвестиције у Србији годинама веће од страних, упркос мањим државним подстицајима. Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, располаже подацима по којима је домаћа привреда прошле године инвестирала чак 2,4 милијарде евра, а странци 300 милиона. И логично је онда увек исто питање – због чега домаћи инвеститори добијају мање средстава од страних. Да ли можда зато што је реч о збиру мањих улагања, а нема много крупних инвестиција?
– То није тачно. Нити је тачно да не можемо да обезбедимо банкарске гаранције. Дајте нам исте услове као страним инвеститорима, па ћете видети – каже Кнежевић.
На које тачно услове мисли, следеће је наше питање.
– Па дајте нам 10.000 евра по радном месту, ја ћу први запослити раднике. Са тим новцем имам бесплатно запосленог три године. Али, још је битнија структура инвестиција. Домаће су квалитетније, јер иду углавном у производњу и стварање нове вредности, а стране су често финансијске и већина овогодишњих страних инвестиција отишла је у финансијски сектор – каже Кнежевић.
А да се много већа пажња мора посветити домаћим инвеститорима, сматра и Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца.
– Страни инвеститори су увек на дугом штапу, нарочито када падате на листи конкурентности, као што се то Србији дешава. Прва база улагања увек су домаћи инвеститори – објашњава Рајић.
Прича о домаћим и страним инвеститорима недавно је добила и политичку конотацију изјавом председника Томислава Николића, који је рекао да су домаћи у горем положају од страних и да добијају мање новца за отварање радних места. Убрзо је уследио деманти Уједињених региона Србије, а чини се да ће се овај спор убудуће наставити на релацији садашњег и бившег министра привреде – Саше Радуловића и Млађана Динкића.
—————————————————-
Ирски модел
„Ми финансијском подршком за инвестиције само пратимо конкуренцију која је одавно увела сличне мере и постигла резултате. Конкретно, програм се у свом настанку угледао на Ирски модел, као и искуства из Словеније и Словачке. Наша конкуренција уступа огромне парцеле без надокнаде и учествује у великим инвестицијама и са по 50 одсто од укупног износа, попут Словачке”, одговорили су у СИЕПИ на наше питање о оправданости доделе средстава страним инвеститорима.
– Ово је, по мишљењу многих стручњака, најбоље инвестиран новац владе, а резултати показују да је овај програм ефикасан и да се ради више о позајмици, а не о трошењу, јер се средства враћају у буџет – кажу у СИЕПИ.
(Политика)
