Прочитај ми чланак

Шапић, Весић, коцке и базени: Дуга и скупа историја бесмислених инвестиција у Бгд

0

Више од осам милиона евра из градског буџета издвојено је за реконструкцију Трга републике. Промењена је стара подлога, а стављене су нове коцке. Четири године касније коцке су извађене, а улица код Народног позоришта асфалтирана је. Многи постављају питање да ли је то све могло да се уради пре четири године и због чега су утрошени милиони евра на инвестицију која је очигледно пропала.

У петак 9. фебруара, касно у ноћ почело је вађење коцки и реконструкција Трга који је реконструисан пре само четири године. Разлог нових радова у центру Београд лежи у чињеници што су коцке постављене пре неколико година попуцале и потонуле.

Обнова Трга републике трајала је званично од августа 2018. до августа 2019. године.

У то време је градска власт такође била предвођена СНС, али је водећи кадар био Горан Весић, актуелни министар грађевинарства и инфраструктуре. И сам је био незадовољан начином на који је извршена реконструкција, али новац је већ био утрошен.

Према подацима Истиномера, основни уговор реконструкције Трга вреди 921 милион динара, да би каснијим измена вредност нарасла на 960 милиона динара, односно 8 милиона евра.

У међувремену, променила се градска администрација, а дошло је време да се замене и коцке.

Овога пута реконструкција је одрађена у знатно краћем року, за свега неколико дана јер је Улица Васе Чарапића, где су и биле коцке, једноставно асфалтирана. Због тога се намеће логично питање због чега је власт утрошила милионе да би на крају постигла резултат који је могла већ првог дана.

Златко Минић из Транспарентности Србија каже да су ово примери механизма за расипање јавних ресурса, који са собом носе велики ризик од корупције.

“То је неминовно расипање јавних ресурса кроз лоше планирање. У питању су примери који се одлично уклапају у један од шест механизама које смо идентификовали у истраживању које спроводимо. Наравно, одвојена је дилема да ли је то због лоше координације или због тога што се намерно ради да би се ресурси усмеравали ка одабраним извођачима”, поручује Минић.

Према његовим мишљењу, трошење јавних средстава не сме да има везе са персоналним решењима или антагонизмима актуелног и бившег руководства у граду.

“Питање уређење Трга треба да реше стручњаци, због чега би то требало урадити према одређеним стандардима. Невероватно је да се ту не поставља питање нечије одговорности за први промашај. Неко мора да одговара јер је посао уређен лоше или зато што је донета погрешна одлука да се нешто спроведе у дело”, закључује Минић.

Када је реч о фирмама које су биле задужене за набавку грађевинског материјала, КРИК је 2021. Године објавио да је овај посао добила фирма “Гранит-пешчар” из, у којој су тада четвртину власништва имали контроверзни бизнисмени са севера Косова Звонко Веселиновић и Милан Радоичић.

Дубина смета базену на Ташмајдану, цена права „ситница“ – два милиона евра

Базен на Ташмајдану који је пре само четири године у потпуности реконструисан поново ће бити обновљен, јер је његова дубина наводно недовољна за одржавање великих такмичења

Није много времена прошло од претходне реконструкције базена на Ташмајдану, коју је тадашњи заменик градоначелника Београда Горан Весић оценио као највећу и најтемљенију од како је ово купалиште отворено. Четири године касније базен мора на нову реконструкцију и то због тога што је недовољне дубине за одржавање великих такмичења.

Првобитне радове на реконструкцији базена изводила је компанија „Стим“ и они су тада коштали 229.500.050 динара или око 1,9 милиона евра. Међутим, како тврде, његова дубина више не одговара стандардима Међународне пливачке федерације ФИНА, па ће из наше касе морати да буде издвојено додатних 240 милиона динара.

Тако смо дошли до монтипајтонске ситуације, коју ће на крају платити сви грађани главног града.

Директор Центра за локалну самоуправу (ЦЛС) Никола Јовановић каже да буџет Београд износи 200 милијарди динара, а да петина средстава отпада на “разне провизије и непотребне пројекте”.

“Погледајте примере двогодишње реконструкције четири улице на Дорћолу, шестогодишње изградње нове аутобуске станице, Скадра на Бојани, реконструкције Патријарха Павла… Ту је свакако и преслагање коцки на Тргу републике и изградња фонтане на Славији која одавно ни не ради”, поручује Јовановић.

Јовановић, који је и бивши одборник у Скупштини града Београда подсећа да се само реконструкција Главне улице у Земуну ради годину дана и да то кошта шест милиона евра у старту.

„Зашто се толико одуговлачи са радовима? Први, бирају се сумњиви извођачи, без референци и квалитета. Друго, извођачи фактуришу рад машине по дану на терену, чак и кад нису у функцији. Зато се често основна цена “коригује” кроз додатне уговоре и анексе”, истиче Јовановић и наглашава да је списак фирми кое касне са роковима подужи.

“Конвар, Гранит Пешчар, Конкорд Вест, Јадран, Рас инжењеринг су само неки од примера фирми које су касније са роковима у Београду”, јасан је Јовановић.