Прочитај ми чланак
– Велики пад на кинеским берзама, где су у рекордно кратком року изгубљене милијарде долара, подсетио је на крах њујоршке берзе пре тачно седам година.
Када се на то дода рекордно ниска цена нафте и медјусобне санкције између Европске уније и Русије, стручњаци страхују да би свет поново могао да се суочи са великом економском кризом.
Светска трговина и обим кредита се смањују, цена нафте, такозваног црног злата, пала је за 75 одсто у последњи годину и по дана због огромне понуде, а прогнозира се и пад акција на Волстриту за 20 одсто у овој години.
Свет би поново могао да се нађе у озбиљној економској кризи, с тим што ће се она разликовати од финансијске кризе из 2008. године, сматра економски аналитичар Милан Ковачевић.
„Ово садашње стање је у већој мери проблем са трговином, које ће се одразити и већ се одржава и на финансијска тржиста“, објашњава Ковачевић.
„Поред нафте, пале су цене сировина. Ако узмете нас, онда је нама велика штета што је пала цена челика, бакра и још неких других производа које ми имамо“, каже он.
Кина успорава привредни раст, и према проценама он цћ износити у најбољем случају 6,5 одсто, уместо 7,5 колико је била прва процена.
Србија, ма колико била мали играч на светској сцени, не би могла да прође неозлеђена ако дође до светске економске олује.
„Цене сировина могу бити проблем зато што ми и извозимо и увозимо сировине“, каже економски новинар Радојка Николић.
Како каже и наше задуживање може бити проблем јер се и ове године задужујемо, а како каже, планирано је задужење од око шест милијарди евра.
Она је додала да је ту и наш дуг у доларима који такође на свако померање реагује.
Сем економских фактора велики утицај на привредна кретања има и политика. Међусобне санкције ЕУ и Русије значајно утичу на економију, као и рекордно ниске цене нафте, које би могле да падну на 16 долара за барел.
„Вештачки их одржава Америка зато што има велику производњу нафте из уљних шкриљаца“, објашњава Николић.
Како је рекао Ковачевић, то неће погодити једнако све, али ће бити доста земаља које ће прећи у рецесију.
„Биће и оних који ће успорити свој привредни раст и генерално не помаже једном просперитету свету у целини“, каже он.
Од почетка јануара берзански Дау џонс индекс на њујоршкој берзи којим се мери раст индустријског сектора, пао је за 6,2 одсро, што је највеци пад у последњих 15 година. Тиме су светске берзе изгубиле близу 3,2 трилиона долара.
B92
