Прочитај ми чланак
Експропријација 8.000 хектара земљишта за гасовод „Јужни ток“ кроз Србију коштаће нас 24 милиона евра.
Планирано је да се „евакуише“ 10.000 парцела, и то по хитном поступку, јер ће крајем следеће недеље у парламенту бити усвојен закон којим ће овај пројекат бити проглашен националним. Тржишну цену за откуп земљишта одређиваће Пореска управа, а надлежни најављују да ће то бити фер цифра. Средства су, како они напомињу, већ обезбеђена, али с обзиром на то да је реч о стратешком пројекту, поручују да са државом нема ценкања.
Када ће званично почети градња прве компресорске станице у Србији, нико се више не усуђује да прогнозира. Ипак, припреме за реализацију овог, тренутно најскупљег европског пројекта, увелико су у току. Завршен је просторни план овог инфраструктурног коридора, ради се на приступним путевима, пројектују се компресорске станице, урађено је деминирање, геодетска истраживања, решава се логистика…
Према речима Душана Бајатовића, директора „Србијагаса“, радници овог предузећа увелико обилазе власнике парцела, а њих 4.000 је већ пристало да држави прода земљиште. Предлог за експропријацију може се поднети најкасније три године од дана ступања на снагу закона. Корисник ће бити предузеће „Јужни ток“ из Новог Сада, које ће стећи право на земљиште седам дана након издавање решења.
Када је реч о новцу, из буџета Србије је за овај пројекат обезбеђено 75 милиона евра.
– Од тога ће део „отићи“ за експропријацију, а део за приступне радове – каже Бајатовић. – Остатак новца набавићемо уз помоћ кредита. До сада имамо потврду да су руске банке спремне да финансирају изградњу „Јужног тока“ у Србији. Позив важи и за остале заинтересоване кредиторе, а ми ћемо се определити за оне који понуде најбоље услове. Грађевинска дозвола још није издата, али очекујемо да и тај печат ускоро добијемо.
Из „Србијагаса“ најављују да би крајем фебруара у Србију требало да дође и директор „Гаспрома“, Алексеј Милер, и да ће се тада разговарати и о „Јужном току“.
– Надамо се да ћемо са њим постићи коначан договор око расписивања дугорочних тендера за компресоре, набавку цеви – тврди Бајатовић.- У јуну, када буде завршена спецификација шта српске фирме могу да ураде, прећи ће се на договор, како би се у тај посао што више укључиле српске компаније.
Директор „Србијагаса“, најављује и „велике трке у региону“, за изградњу гасних електрана, за које су конкурисале Хрватска, Босна и Херцеговина, а посебно и Република Српска. Он напомиње да ће се Србија пријавити за четири гасне централе. То су пројекти вредни не мање од 1,5 милијарду евра, што уз још две, колико ће коштати „Јужни ток“, представља 3,5 милијарде евра могућих инвестиција.
Да је овај енергетски пројекат вишеструко важан за Србију, говори и чињеница да осим што нашој земљи „Јужни ток“ доноси сигурно снабдевање гасом, ту је и велика зараде од транзита руског енергента, али и посао за домаћу оперативу. Магистрални гасовод ће се кроз Србију простирати у дужини од око 415 километара. Поређења ради, дужина крака за Хрватску је 56, а за Републику Српску око 100 километара. Само од транзита наша земља ће убирати минимум 500 милиона евра годишње, а тенденције везано за цену и испоруку гаса су такве да приход може да буде само већи.
(Вечерње новости)
