Pročitaj mi članakKirije u Srbiji su, tokom perioda rastuće inflacije, neprekidno poskupljivale, pa je tako sada za troškove stanovanja potrebno izdvojiti ogroman deo plate. S druge strane, građani gotovo svih evropskih država za rentu izdvajaju manje, a samo jedna država ima lošiji odnos plata i kirija.
Грађани Србије у односу на грађане других европских држава, на кирију сваког месеца издвајају огроман део плате. Према подацима Еуростата, просечан грађанин Србије сваког месеца на трошкве становања издваја 27,5 одсто плате.
Просечна плата у Србији, према подацима из новембра, износи 90.000 динара, што би значило да у просеку, Срби издвајају 210 евра за кирију.
Треба, наравно, имати у виду да је у овај просек урачуната читава држава и да би подаци били другачији да се статистика односи само на Београд, у којем су кирије далеко више.
Грк издваја скоро 40% плате, Хрват мање од 16
Подаци Еуростата прилично су поражавајући, с обзиром на то да показују да једино Грци морају да издвоје већи део плате за становање. Наиме, просечан Грк мора да издвоји 36,9 одсто плате сваког месеца само на кирију.
С друге стране, грађани осталих европских држава који имају просечна примања пролазе боље од нас. Тако између 20 и 27 одсто плате на кирију дају држављни Данске (26,4 одсто), Швајцарске (25,2), Бугарске (23,2), Холандије (22,3), Шведске и Немачке (21,5) и Норвешке (20,2). Како се наводи у извештају Еуростата, просек трошкова становања у односу на просечну плату у Европи износи 18,5 одсто, а више од просека издвајају још и грађани Црне Горе (19,9), Чешке (19,3), Северне Македоније (19,1) и Турске (18,8).
Мање од просека за станарину издвајају грађани Белгије (17,8 одсто), Аустрије (17,7), Финске (17,5), Француске (17,4) и Пољске (17,1). У извештају Еуростата наводи се да боље од просека пролазе и грађани Шпаније, који издвајају у просеку 16,9 одсто плате за становање, а потом и грађани Румуније (16,6) и Словачке (16). Месечно на кирију просечан Хрват издваја 15,8 одсто плате, а приближни су трошкови становања и у Ирској (15,7 одсто).
На Малти најмањи део плате оде на кирију
Међу десет држава у којима је потребно издвојити најмањи удео плате за становање ушла је Италија у којој, у просеку, рента износи 15,2 одсто зараде. За њом следе Литванија (14,9 одсто), Словенија (14,7), Албанија (14,6), Португал (14,3), Естонија (13,7), Мађарска (13,3), Литванија (12,5) и Кипар (11,2).
Држава у којој најмањи део плате одлази на кирију је, према подацима Еуростата, Малта. У овој држави, грађани у просеку издвајају девет одсто плате на трошкове становања.
Срби пролазе најгоре у региону
С обзиром на то да се често поредимо са регионом, ови подаци још један су показатељ да је место Србије поражавајуће, с обзиром на то да не постоји лошије котирана држава од наше.
Мањи део плате на кирију оде грађанима Бугарске, Црне Горе, Северне Македоније, Румуније, Хрватске и Албаније, а најбоље се, у овој анализи, у региону рангира Мађарска.
У Европи квадрат све јефтинији, у Србији све скупљи
Иначе, у Србији нису највише само кирије у односу на плату, већ и квадрати. Наиме, за само годину дана, од краја 2022. до краја 2023, цена квадрата у Србији порасла је за 5,79 одсто, без обзира на то што је тражња опала за 32,15 процената. Иначе, према подацима Еуростата за трећи квартал 2023. године, у 10 од 27 европских земаља, забележен је пад цена квадрата.
Највећи пад, показују ови подаци, забележен је у Луксембургу, где су цене снижене за 13,63 одсто за годину дана, док су квадрати у Немачкој појефтинили за 10,23 процента.
Такође, за 6,98 одсто појефтиниле су некретнине у Финској, а 4,23 у Шведској и 3,77 у Холандији.
„Јосип Броз Тито“ – једна од особа које су нанијеле највише зла српском народуhttps://t.co/R5DyajAMJ8
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 29, 2024
