Прочитај ми чланак
Вест да ЕУ лагано излази из кризе за оне који имају зајам у еврима није охрабрујућа јер ће им рате расти.
Већ неко време, цена кредита везаних за евро је скоро иста. Разлог је то што је еурибор, односно каматна стопа по којој банке позајмљују новац, врло дуго изразито ниска. – Могућност за појефтињење кредита везане за евро су врло скромне. С једне стране трошкови банака када су у питању дугорочни извори финансирања су високи. С друге, изласком ЕУ из рецесије, вероватан је раст еурибора, а што ће директно утицати на раст кредита у еврима – каже Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије, али и додаје да, с друге стране, има простора за појефтињење динарских кредита.
У овдашњим банкама грађани су се углавном одлучивали за променљиву камату, везану за кретање евра када су куповали станове. У Србији је одобрено више од 93.000 стамбених кредита, просечна вредност некретнина купљених помоћу дугорочних зајмова је 35.850 евра. Цена ових зајмова уз маржу, која је фиксна, везана је и за промену еурибора, референтне каматне стопе по којој група европских банака међусобно позајмљује новац.
Тренутно шестомесечни еурибор износи 0,41 одсто. Пре кризе, 2008. био је чак 5,48 одсто. Ипак, његове промене, које директно утичу на висину рата, не би требало да буду драматичне.
– Еурибор је и даље на ниском нивоу, а осцилације у последња три месеца изузетно мале. Имајући у виду да је већина кредита у еврима везана за еурибор, јасно је да ће са његовим растом расти и укупна каматна стопа и обрнуто – указују у Еуробанци.
За озбиљнији раст еурибора, тврди Дејан Вучинић, директор у Сосијете женерал банци, потребно је неколико година.
– Пред нама, као и пред целом ЕУ је период од две до три године у којем ће раст еурибора, у случају да се позитивне прогнозе око изласка из глобалне кризе остваре, бити постепен – објашњава Вучинић.
(Блиц)
