Pročitaj mi članak
Може ли Србија да заузме значајније место на руском тржишту. Највећи адути наше земље су воће, поврће, месо, сиреви, сокови…
Народна пословица „Док једном не смркне, другом не сване“, најбоље илуструје стање на светској пијаци ових дана. Рампа за производе из Русије које су увеле земље ЕУ и контраодговор председника Владимира Путина, да обустави увоз из држава од којих је његова земља куповала готово 60 одсто хране, улило је наду другим „трговцима“, међу којима су и српски извозници, да ће успети да за себе изборе веће парче „колача“.
Србију би скупо коштало, ако би се угледала на комшије из Европе, који су увели санкције Русији. Робна размена са овом земљом лане је била 3,1 милијарду долара, од чега је српски извоз био 1,07 милијарди, без којих би наша држава остала.
– Увођење санкција Русији довело би у питање велике извозне могућности на руско тржиште у бесцаринском режиму, као и инвестицију коју доноси изградња „Јужног тока“ и потенцијалне приходе од транзита гаса кроз Србију – истиче Жељко Сертић, председник Привредне коморе Србије.
АМБАСАДОР ТЕРЗИЋ: ПОВЕЋАТИ ИЗВОЗ ВОЋА
– Србија би могла значајно да повећа извоз робе у Русију – рекао је јуче амбасадор наше земље у Русији, Славенко Терзић.
– Наша шанса су свеже воће и поврће, јабуке и шљиве, као и смрзнуто и конзервисано воће и поврће, али и месни производи.
– Србија може да повећа извоз свежег, сушеног и прерађеног меса, кобасица и конзервисаних производа.
– На штети би биле и домаће компаније, али и иностране које су инвестирале у Србију, између осталог, због предности који нуди Споразум о слободној трговини са Русијом.
С друге стране, ми објективно немамо потенцијал да попунимо огроман простор који се отворио после ембарга другим земљама, али у овој години можемо да ка Русији усмеримо све вишкове прехрамбене робе, чија продаја није уговорена са домаћим или купцима из других земаља и повећамо број фирми – извозника у Русију. Привредна комора ће активно учествовати у обједињавању и промоцији понуде наших фирми, директно, без посредника.
Министар трговине Расим Љајић сматра да је пред српским извозницима шанса која се једном указује и која се не сме пропустити.
– Санкције представљају одличну прилику за наше пољопривредне производе, захваљујући Споразуму о слободној трговини, по којем је око 99 одсто производа ослобођено плаћања царине у међусобном промету – напомиње Љајић.
– Шанса постоји и лопта је код нас, и све је на нашим произвођачима и извозницима. Русија тражи квалитет, конкурентност и континуитет. Уљаре у Србији раде са 50 одсто капацитета, шећеране са 25 одсто, кондиторска производња са 40, кланице са 30, а индустрија сточне хране са 34 одсто. Ако бисмо ове капацитете искористили, могли бисмо да повећамо извоз.
Министар истиче да је извоз Србије у Русију у првих шест месеци повећан за 68 одсто. То се највише односи на свеже и прерађено воће и поврће, све врсте сирева, свињско и говеђе месо, сладолед, сокове, вино и алкохолна пића:
– Годишње извеземо 70.000 тона јабука, а колико нам се тржиште отвара најбоље показује чињеница да је Пољска извозила Русији 1,2 милиона тона јабука.
Миладин Шеварлић, професор на Пољопривредном факултету у Земуну, сматра да би последице увођења санкција Русији биле погубне по Србију.
– Морали бисмо да тражимо нова тржишта, а то не би било лако – упозорава Шеварлић. – Само прошле године смо три пута повећали извоз ка Русији, а ове године имамо шансу да то буде и до десет пута, ако будемо имали робу која задовољава стандарде и квалитете које они траже. Руси су дефицитарни у производњи меса и млечних и месних прерађевина. Ту је наша шанса, али Србија у овом тренутку тешко да може вишеструко да повећа извоз, јер пољопривредна производња има своје циклусе који се крећу од године до десет година.
Шеварлић напомиње и да је Србија релативно мало инвестирала у пољопривреду у последње две деценије, али и да се српски извоз ослања на свега тридесетак агробизнис компанија које евентуално могу појединачно да наступају, и на око 1.000 газдинстава које окупљају различити откупљивачи и извозници.
ПОРУЏБИНЕ ТРГОВИНСКИХ ЛАНАЦА
– Позвали смо наше произвођаче, посебно оне који до сада нису извозили да, због повећане тражње руских увозника, обједине понуду и доставе је ПКС ради уласка и ефикаснијег пласмана на руском тржишту – каже Жељко Сертић.
– Највећи руски трговински ланац „Тандер Магнит“ доставио је ПКС списак приоритетних производа које намерава да у континуитету увози из Србије. То су разне врсте свежег и прерађеног воћа и поврћа, сиреви, месо и месне прерађевине, пудинзи, теста, пице и пецива. „Тандер Магнит“ годишње из Србије, уз подршку ПКС, купи робу вредну 35 милиона долара.
(Вечерње новости)
