Pročitaj mi članak

Prve računice: Koliko će poskupeti gorivo, cigarete, kafa i alkoholna pića?

0

Rast akciza za osam odsto ne znači da će i proizvodi na koje se primenjuju da poskupe u istom procentu. Već su napravljene prve računice koliko će poskupeti gorivo, cigarete, kafa, alkoholna pića. Međutim, kako ističe Radojka Nikolić, na inflaciju će se najviše odraziti najavljeno poskupljenje struje od novembra, jer se taj trošak ugrađuje - u sve proizvode.

„Прве рачунице казују да ће литар бензина бити скупљи између шест и седам динара, цигарете за седам до 10 динара по пакли, кафа за 25 динара по килограму, а алкохолна пића од 1,5 динара до два за оне са нижим уделом алкохола до четири динара за оне са већим садржајем алкохола“, каже Радојка Николић.

Циљ је, додаје – повећање буџетских прихода.

„За то постоји неколико разлога, а пре свега реч је о захтеву ММФ. Међународни монетарни фонд је крајем јуна завршио редовну посету Србији и ревизију аранжмана који ради периодично и ту смо добили похвале да све радимо како ваља, али је била и опомена властима. Пошто су власти предвиделе да ће из буџета повећати пензије и захтев према пољопривредницима, повећати плате у јавном сектору – што је трајно подизање трошкова, у ММФ су рекли: У реду за расходе, али морате да повећате приходе. Те је израчунато да ће толики раст акциза бити довољан да попуни ту празнину у буџету“, објашњава Николић.

Приходи од акциза су, подсећа она, веома важна ставка у буџету и ове и прошле године износили су око три милијарде евра.

Она додаје да ћемо тек видети у буџету за 2024. годину – а следећа мисија ММФ треба ускоро да дође и тада ће већ инсистирати да знају основне поставке буџета за наредну годину.

„Узимала-давала“ тако се ствари одвијају

Радојка Николић истиче да се овде ствари одвијају по принципу: узимала-давала.

„На једној страни стварате привид да сте некоме повећали приходе и подигли животни сандард, а с друге стране кроз повећане цене и инфлацију сте новац одузели по систему узимала-давала“, објашњава саговорница.

Акцизе се дижу баш сада јер, каже, важно је да се година заврши са што мањим минусом у буџету – дефицит мора да остане на три одсто.

Овај пораст акциза неће толико утицати на инфлацију колико ће, према мишљењу саговорнице Н1, то учинити наредно поскупљење струје најављено за новембар.

„И ту опет долазимо до аранжмана са ММФ и њиховог захтева да струја поскупи од 1. новембра. Они су већ утврдили динамику поскупљења па ће наредни раст цена струје бити 1. маја идуће године. Та динамика одвија се тачно оним темпом како је ММФ у старту предвидео. Е, сада, пошто је струја нешто што утиче на све цене као енергент, њено поскупљење утиче на све производе. То искуство имамо годинама – кад год се повећа цена струје то утиче на све производе, јер сви одједном схвате да су трошкови енергената повећани, а они се уграђују сваки производ“, објашњава Николић.

Она истиче да је један од наших највећих проблема тај што имамо највећју инфлацију у овом делу Европе.

„Инфлација је у евро зони 4,3 одсто, а ми смо на 11,5 одсто међугодишње инфлације у августу“, наводи она.

Када је реч о пројекцијама нивоа инфлације до краја године, она указује да се међугодишња инфлација „мери“ са истим периодом прошле године. А инфлација је у последњем кварталу 2022. била висока, па се очекује да неће сада бити у односу на тај период, те се барата са процентима од девет и десет одсто.

„А оно што је најопасније је што је инфлација веома угрозила стандард становништва – имамо високе цене хране, а државе са ниским стандардом становништва – којима и ми припадамо – највише новца троше управо на храну“, указује Радојка Николић.