Прочитај ми чланак
Појам буразерски капитализам смишљен је тако да за све проблеме окриви људске слабости, као што је некад комунизам био идеални систем, али немогућ јер су људи лоши. Осим људских слабости, за све је опет крива држава, па је решење да се њен утицај што више смањи
Особито ако пратите расправе на „Твитеру” знате да се у Србији ломе копља око значења једног појма који је неспоран за већи део околне Европе, а верујем да га у Грчкој познају сви економисти. Ради се наравно о неолиберализму, тој левичарској измишљотини за критиковање заоштреног либерализма, измишљотини којој многи код нас поричу право на постојање. Те тај појам није добро одређен, те не постоји ако је добро одређен, те сваки економиста зна да неолиберализам не постоји итд. У ствари, иза свега тога се крије жеља за дисквалификацијом левог начина размишљања, а ако свему додамо и савремену могућност да лево буде све што је лево од половине политичког спектра, онда се неразумевање за леву критику система своди, једноставно, на поткопавање демократије.
Нису наши економисти паметнији од других па су провалили да неолиберализам не постоји, него живе у мањкавој демократији којој се најбоље услуге дају када се тврди да могуће опозиције заправо и нема. Међутим, да се не би изгубила свака веза са реалношћу, која није баш бајна, на нешто и неки појам морала су се свалити сва зла модерног система – корупција и неефикасност, пљачкашке приватизације и клијентелизам.
Оно што се предлаже као средство за описивање и критику садашњег стања јесте тзв. crony capitalism или, у нашем преводу, буразерски капитализам. Дефиниција каже да је буразерски капитализам политичко-економски систем у коме пословни успех зависи превасходно од веза бизниса и политичког руководства. У буразерском капитализму не успева се због квалитета на тржишту, него због политичких веза. Политика бизнису обезбеђује интервенције – повољни положај, заштиту, кредите – и бизнис успева, док је у милости политике.
Не може се рећи да овај појам није применљив на Србију. У оно мало вести из реалне економије стало је довољно информација о тајкунима, па је „тајкунско питање” било и једно од главних на којима се освајала власт на прошлим изборима. Чини се да је довољно да се решимо „буразерског” у капитализму, па да нам остане чисти, функционални капитализам, срећа и радост. Невоља је, међутим, у томе што нас овај буразерски моменат, ако се ствари погледају из правог угла, враћа поново на почетак.
Чини се да је појам смишљен тако да за све проблеме окриви људске слабости, нешто као што је некад комунизам био идеални систем, али немогућ јер су људи лоши и себични. Тако је сада капитализам искварила похлепа и последична склоност ка искоришћавању веза са државом. Осим људских слабости, за све је опет крива држава, јер кад не би било могућности за државну интервенцију, онда не би било ни корупције, па је решење да се држава што више смањи.
А то нас враћа на први појам о коме смо причали – дефиниција неолиберализма јесте захтев за смањење државе. Буразерски капитализам није неки алтернативни појам који би био пандан наводно идеолошки набијеном неолиберализму, већ је буразерски капитализам појава у оквиру неолиберализма – такорећи буразерски неолиберализам. Када једном, ако је то уопште циљ, буразерско у систему нестане, неће га заменити тржиште, него монопол на тржишту, коме везе са политиком више нису потребне, јер је власништво довољно. Дајте у приватне руке структурне монополе и приватници више неће тражити везе у свету политике, већ ће политика тражити везе код главних приватника. Буразерски капитализам замениће капитализам олигарха, нека врста краљевског, феудалног капитализма.
У расправама о неолиберализму и левици, овај системски проблем треба да буде главно питање, а не овај наводно „људски” проблем, где се ради само о томе колико нам је похлепе или „буразерства” потребно. Без системског размишљања све ће се свести на повику на тајкуне, којима ће у ствари главни грех бити што нису наши тајкуни, тајкуни из наше „crony” групе.
Извор: ПОЛИТИКА
