Прочитај ми чланакРудник „Чукару Пеки”, који постоји само на папиру у пословним плановима компаније „Невсун”, постао плен око кога се на берзи у Торонту и Њујорку отимају две фирме
Берзе у Њујорку и Торонту, километрима су далеко од лежишта „Чукару Пеки” код Бора, али је једна понуда за преузимање акција на овим прекоокеанским тржиштима капитала успела да у Србији подигне нову златну грозницу. Медији су објавили како шведска компанија „Ландин” већ „копа злато” на овом борском налазишту, јер је доставила понуду за преузимање фирме „Невсун” у износу од 1,4 милијарде долара.
Нити је „Ландин” шведска компанија, нити „Невсун” у Бору има дозволу државе Србије да експлоатише руду, нити је понуда за преузимање изнета у америчким доларима. Истина је да је канадска компанија „Невсун” добила дозволу за истражна права и да на овом лежишту за сада може да обавља само истраживања, не и да ископава руду. „Ландин” је, уз то, канадска фирма, а не шведска компанија, а понуда за преузимање од 1,45 милијарди изражена је у канадским доларима. У америчким доларима она износи 1,1 милијарду.
Какве везе ово борско налазиште има са понудом за преузимање између две глобалне компаније изнетом на две светске берзе? Судећи према ономе што је за америчку агенцију „Блумберг” рекао Пол Конибер, извршни директор компаније „Ландин”, будући рудник злата и бакра „Чукару Пеки” већ је озбиљан плен око којег се отимају две канадске фирме. Конибер је, наиме, позвао акционаре конкурентског „Невсуна” да прихвате понуду за преузимање јер је за подизање рудника злата и бакра у Србији потребан свеж капитал. Осим тога, новац је неопходан и за финансирање рудника „Биша” у Еритреји. Конибер је убеђен да је његова компанија у бољој позицији од „Невсуна”, који послује у нашој земљи, да обезбеди финансије за развој ова два пројекта у наредне четири године.
С друге стране, борд директора „Невсуна”, који у Србији има само истражна права, описао је ову понуду као непријатељску и позвао своје деоничаре да не продају акције „Ландину”. Ово је већ пети пут у последњих шест месеци да конкурентска фирма покушава на тржишту капитала да преузме акције „Невсуна”. Покушај непријатељског преузимања оборио је цену акција компаније „Ландин” на берзи у Торонту и истовремено на кратак рок подигао, па оборио цену деоница „Невсуна” на Њујоршкој берзи.
Шта је то толико вредно у налазишту „Чукару Пеки” па се две канадске фирме отимају око непостојећег рудника?
Према речима Војина Чокорила, професора на Рударско-геолошком факултету, прелиминарна истраживања су врло обећавајућа и показују да је проценат бакра знатно већи од борског просека.
– Читав појас Карпата представља богато налазиште руда олова, цинка, бакра и злата. Ипак, треба рећи и то да лежиште „Чукару Пеки” још није детаљно истражено, да је сигурно да има веома добрих бушотина, али да је у овом тренутку врло незахвално давати прогнозе колико то налазиште вреди – каже професор Чокорило.
Додаје да се рударством свуда у свету баве велике мултинационалне компаније, а да држава свој интерес у томе има преко наплате рудне ренте.
Судећи према прелиминарним анализама, које су јавно доступне на сајту компаније „Ракита”, ћерке фирме канадског „Невсуна”, који у Србији има истражна права, укупни претпостављени ресурси процењују се на 35 милиона тона руде са средњим садржајем бакра од 2,9 и злата од 1,7 одсто. Руководство „Невсуна” не крије да има намеру да на овом подручју изгради и рудник и да у њега уложи око 600 милиона долара. План је да студија изводљивости буде завршена до 2019. године, након чега би компанија „Ракита” требало да се обрати Министарству рударства и енергетике и од државе затражи дозволу за експлоатацију.
Судећи према ономе што су на отварању радова на изградњи нископа, у склопу геолошких истраживања злата и бакра, изјавили српски државни званичници, дозвола за експлоатацију руде за ову канадску компанију уопште није упитна.
„Дошли смо до дана када се овде отвара нископ који формалноправно представља последњу фазу истраживања компаније ’Ракита’, али будући да ће се тај нископ у будућности користити као део рудника, бићу слободан да кажем да је то први корак ка отварању рудника овде у Бору”, рекао је министар рударства и енергетике Александар Антић приликом отварања радова на нископу почетком јуна ове године.
АНКЕТА: 39% грађана БиХ није за мешовите бракова – Срби највише против https://t.co/ak743qN86y
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 3, 2018
И премијерка Ана Брнабић описала је тај дан као значајан дан јер у Бору почињу радови на инвестицији вредној скоро 600 милиона долара, која ће запослити више од 1.000 људи.
Зашто је рудник злата и бакра, који постоји само на папиру – у пословним плановима „Невсуна”, већ постао озбиљан плен око кога се отимају две канадске фирме, сведочи изјава Питера Кукијелског, председника ове компаније.
„На основу квалитета ресурса, економских показатеља и обима планиране инвестиције за потребе отварања рудника, пројекат ’Чукару Пеки’ стекао је репутацију једног од најбољих светских развојних пројеката налазишта бакра и злата”, рекао је Кукијелски.
Према њиховим бизнис плановима, изградња рудника планира се до 2022. године, а у ову инвестицију компанија ће уложити око 600 милиона долара.
Да је истраживање веома скуп посао и да на томе у овој фази још нема зараде сведоче и подаци из финансијског извештаја ћерке фирме „Ракита”, која се бави истраживањима. На крају 2017. године компанија је пословала са губитком од четири милијарде динара, а како се наводи у њиховом финансијском извештају, трошкови су порасли због интензивирања пројекта „Чукару Пеки”.
