(Фонд Стратешке Културе)

Иако већ 13 година Сједињене државе имају највећи утицај на власт у Београду, што се најбоље види по спремности републичке владе и председника државе да предају јужну српску покрајину, њихова политика контроле Балкана полако али сигурно, губи битку са стратешким и дугорочним, мегапројектима Руске Федерације.

Амерички примат и у овом делу света заснива се на ширењу подела, и специфично на разградњи српске нације и државе, како би њихови сателити и НАТО базе имали што шири безбедносни појас. За вашингтонске стратеге, што су Србија и Срби слабији, то је њихова позиција јача. Супротно тој политици Русија улаже новац у стратешке пројекте који имају потпуно другачији ефекат, а међу њима се посебно истиче Јужни ток.

Почетком децембра 2012. године, на сто метара од Црног мора у граду Анапа, на компресорској станици „Рускаја“, уз присуство председника Русије Владимира Путина, почела је изградња једног од најскупљих пројеката у Европи, пројектованог на најмање 50 година. У Јужни ток ће се слити 16 милијарди евра, а захваљујући овом гасоводу 30 милиона домаћинстава у Европи биће снабдевено гасом и струјом. Поређења ради, по броју породица у нашој земљи, Јужни ток ће загревати 12 Србија![1]Значај овог пројекта за Србију је огроман. Процењено је да ће изградња дела Јужног тока који пролази кроз Србију коштати око 1,7 милијарди евра, док ће поред тога наша земља моћи да привуче још око 1,5 милијарди евра директних инвестиција.

При том, изградња гасних електрана у Београду, Новом Саду, Панчеву и Нишу, као део пројекта Јужни ток, подиже вредност укупних инвестиција Гасовода у Србији на вртоглавих 5 милијарди евра, и повећава степен искоришћености електричне енергије са 25 на 80 одсто![2] На овај начин, енергетска ефикасност ће се повећати за више од три пута, што представља огромну уштеду за Србију!

За 25 година експлоатације, гасовод би Србији могао да донесе 4 милијарди евра прихода од такси за транспорт гаса, које наша земља годинама плаћа другим државама. Изградња ће отворити између 2.500 и 5.000 нових радних места и упослити посусталу грађевинску оперативу дајући замајац целој привреди. Поред тога, Гаспром је у модернизацију и друге потребе НИС-а већ уложио 1,5 милијарди евра, по чему је рекордер у Србији![3]

 Такође, Алексеј Милер председник Управног одбора Гаспрома, недавно је најавио средњерочна улагања НИС-а у висини од 3 милијарде евра![4] Ни овде није крај, јер Јужни тог својим стратешким простирањем, чува територијални интегритет Србије и на терен уводи снажан савезнички фактор за нашу земљу – Русију.

Овај гасовод ће се гранати према Републици Српској,  јачајући ову српску државу,[5] али и према српском КиМ и Македонији,[6] које НАТО третира као своје двориште. Русија ће штитити Јужни ток на начин на који и САД штите своје гасоводе, па и оружаном силом уколико затреба. Безбедносна зона око Јужног тока ће се простирати у ширини од 5 километара са сваке стране гасовода, а професионални и елитни српски и руски кадар учествоваће у његовом обезбеђивању.

Није ни чудо што се овим поводом „дигла коса на глави“ политичкој елити у Вашингтону, као и НАТО генералима. Јужни ток повезује српски етнички простор и српске државе на чијем разбијању они раде већ више од две деценије.Из тих разлога, наређење за напад на Јужни ток добио је амерички медијски бомбардер Б92, чији је сувласник Џорџ Сорош потписник петиције за бомбардовање Србије. Екипа емисије „Инсајдер“ је након медијског напада на преживеле Србе са КиМ[7], најавила нови серијал под насловом „Строго поверљиво – пословање Србијагаса“. За ове новинаре, Јужни ток је „такозвани пројекат века“, који ће Србију коштати 830 милиона евра, док је Душан Бајатовић директор Србијагаса кривац за много тога.[8]

Међутим, стручњаци истичу да је само руска страна већ обезебедила три пута више новца за експропријацију земљишта (75 милиона евра) за српску трасу Јужног тока, за коју је иначе потребно издвојити 24 милиона евра.[9]  Поред тога одавно је познато да ће финансирање дела гасовода преко Србије бити пројектно, а партнери („Гаспром“ и „Србијагас“) преко заједничког предузећа 30 одсто радова финансираће сопственим средствима, а 70 одсто кроз зајам банака.[10] Уколико српске и руске банке буду учествовале у финансирању овог пројекта, највећи део тог новца ће се вратити Србији и Русији. 

Ипак, уместо те стратегије власт у Београду нуди Немцима и чак САД, да учествују у градњи гасовода и остваре значајне приходе, уместо да ангажује српске и руске фирме и банке![11] Поред свега, укупне могуће инвестиције од 5 милијарди евра за део Јужног тока у Србији, дају шансу грађанима да се извуку из дужничког ропства и учине будућност своје деце извеснијом. У сваком случају, трошкови изградње Јужног тока за Србију се мере у милионима, док се профит рачуна у милијардама евра.

Јужни ток и Србијагас нису само на мети Б92– до недавно, тајног медијског сарадника приватне обавештајне компаније из САД – Стратфор, која је сарађивала са највећим америчким безбедносним службама.[12] Медији и политичари блиски Александру Вучићу су још раније започели са медијским нападима на Србијагас, фокусирајући се на по њима најслабију карику Душана Бајатовића, који је и члан Управног одбора Југоросгаса. 

Нападе је претрпео и председник Републике Српске[13] као казну за његову подршку Јужном току,[14] а у медијима је помињана и смена Милана Бачевића који је изјавио да реализацију Јужног тока успорава неко други у власти, а не његово министарство.[15]Бајатовића је прво напао „Информер“, наводећи да је под истрагом због корупције и криминала.[16]

Ово гласило у народу популарно зову „службени гласник“, због његове блискости с Вучићем. Након тога, министарка енергетике, која је Вучићев кадар, Зорана Михајловић изјављује да је Србијагас под истрагом.[17] У свом маниру, председник СНС и координатор служби безбедности, као и по питању КиМ, у први план гура друге, да обаве прљав посао. Међутим, јасно је да ови напади имају везе са Јужним током и да поједини политичари у Београду, штите интересе САД на Балкану не водећи рачуна о свом народу.

Јасно је и да Јужни ток јача Србију и Републику Српску, због чега је он национални пројекат од прворазредног заначаја. Његова реализација зато, не сме да се доводи у питање.

Ознаке: Јужни ток, Борис Алексић, ЕУ, Русија, САД, Србија, „Балкан”