Атина – Грчка је продала резиденцију своје амбасаде у Лондону, а за понуђене зграде у Никозији, Бриселу и Београду већ су нађени купци. Укупна вредност „посла” је 41 милион евра који ће одмах отићи у попуњавање буџета.

Под притиском међународних кредитора који инсистирају на обећаном програму приватизације и како би попунила испражњену касу, грчка влада одобрила је продају непокретности у иностранству. На списку се налазила и имовина у Ташкенту у Узбекистану и зграда у Љубљани за које нису нађени купци па ће тендер бити поновљен.

Бившу резиденцију грчког амбасадора у Лондону, троспратну зграду у неокласичном стилу, купио је за 27,5 милиона евра амерички финансијер Ричард Дајц који већ годинама ради у Русији. Зграде у Никозији, Бриселу и Београду купљене су за 13,5 милиона евра и да би купопродаја била валидна, неопходно је још одобрење контролног савета Грчког приватизационог фонда. Атина је задовољна продајом и до краја године се од приватизације очекује укупно две милијарде евра.

Тендер за продају компаније „Траиносе”, која улази у састав државне организације железничког превоза путника и робе, биће расписан до јуна. Министар развоја, инфраструктуре и транспорта Костис Хадзидакис саопштава да је већ започет процес приватизације државне компаније и да ће на тендеру приоритет имати инвеститор који има стратешки интерес и искуство у области железничке инфраструктуре. За сада су заинтересовани руски партнери и о сарадњи је било речи приликом недавне посте грчке делегације Москви.

Током посте експерата Европске комисије, Међународног монетарног фонда и Европске централне банке Атини, грчки банкари намеравају да реше још једно спорно питање – заустављање спајања Националне банке и Евробанке, на чему „тројка” инсистира. Наиме, иако је међубанкарски процес већ добро одмакао, међународни кредитори затражили су од Атине да заустави процес спајања две банке јер ће, наводно, новоформирана банка бити превелика за Грчку.

Процес спајања, који се заснива на размени акција, започео је још у октобру. Две банке су после одобрења владе већ ушле у интеграциони процес. Међутим, европски кредитори наводно су јако забринути величином банке у односу на бруто друштвени производ (БДП) и укупни банкарски сектор. Национална банка је у фебруару добила 84,3 акција Евробанке у оквиру програма консолидације банкарског сектора. Нова обједињена банка имала би активу од 170 милијарди евра, што је 36 одсто укупног обима депозита у земљи и скоро једнако БДП-у Грчке који износи 190 милијарди евра.

Национална банка је јасно ставила до знања да не планира никакве измене у процесу интеграције који треба да буде завршен до јуна. Гувернер Националне банке Јоргос Провопулос је у ТВ интервјуу потврдио противљење „тројке” формирању „велике банке” и подвукао „да се процес ипак наставља, да не може бити заустављен и да Грчка више нема времена за губљење”.