Нико не зна колико се тачно објеката у БиХ налази у власништву грађана арапског света, ни како су до њих дошли, тим пре што велики број држављана из тих земаља легално не може да поседује некретнине у БиХ.

За то време на местима која су најатрактивнија за куповину арапски је постао други језик, попут сарајевског насеља Илиџа где су у ресторанима и јеловници на арапском језику.

Од обавештења о продаји станова до цене кебаба – све је на арапском и све је подређено инвеститорима. A они улажу само у сопствени комфор.

Обилазе атрактивна излетишта и планине, а онда „меркају“ и купују. Обећава се изградња велепних вила, одмаралишта, а некада чак ни то.

Највише им, чини се, годи околина Сарајева где су покуповали имања на подручју Илиџе, Хаџића, Вогошће, Средњег, Илијаша, а не смета им ни централна Босна, ни подручје Херцеговине. Добацили су чак и до Јајца, где су били заинтересовани за земљиште у близини Пливског језера које је у власништву Хрвата, а реч је о два хрватска села.

Међутим, мештани нису продали ни педља земље иако су нуђене вртоглаве своте новца. Ипак, када се подвуче црта, Aрапи су током овог лета покуповали позамашне земљишне површине у Босни, али и даље остаје мистерија на који начин то чине.

Подсетимо, не постоји реципроцитет за Уједињене Aрапске Емирате, Кувајт, Катар и Бахреин. Дакле, не постоји успостављен реципроцитет држављана тих земаља, успостављен између БиХ за стицање права власништва, односно укњижење и куповину.

Претпоставља се да страни држављани иду у оснивање економских друштава, компанија које могу бити власници као правне особе. Законским ограничењима доскочили су тако што отварају компаније преко којих купују земљиште и објекте, а потом их затварају.

О томе одакле им капитал, како послују и што раде у БиХ, мало ко зна. Служба за послове са странцима је указивала на ову појаву, неке од њих чак и проверила, утврдивши да око половине више не постоји. Важно је нагласити да странац као физичка особа не може имовину да укњижи на себе, али може да је укњижи на правну особу.

Након пет година боравка тај странац аутоматски дарује, односно његова компанија дарују имовину самом себи и он остварује могућност да после пет година то укњижи на физичку особу. То је један тренд. Служба за послове са странцима вршила је одговарајуће провере за више од сто субјеката на подручју Сарајевске жупаније, али још увек нема конкретних резултата о начину куповине и начину исплате тог новца, пише портал Вечерњи.ба.

Подаци којима располаже Служба за странце БиХ откривају, ипак, неке контроверзне ситуације. За неке случајеве се поуздано зна да странац уопште не дође у Босну и Херцеговину, нема га евидентираног у бази података, нема одобрен боравак у БиХ, а у на крају се догоди да као правна особа има некретнину у БиХ и то велике вредности.

Извор: Курир

Ознаке: арапи, БиХ, некретнине