Прочитај ми чланак

НЕМЦИ ОЧАЈНИЧКИ ТРАЖЕ РАДНИКЕ – звона за узбуну

0

Удружења звоне за узбуну: ако се нешто не предузме, у Немачкој ускоро неће бити могуће све путнике и сву робу превести од тачке А до точке Б.

1

Удружења звоне за узбуну: ако се нешто не предузме, у Немачкој ускоро неће бити могуће све путнике и сву робу превести од тачке А до точке Б.

Удружења немачких превозника (ВДВ) посебно указују на раскорак у све гушћој мрежи јавног превоза и све већем броју возача који одлазе у пензију или се налазе пред пензијом.

Нико неће у возаче

Ситуација је посебно критична са машиновођама, пише Дојче веле.

„Нико више не жели да вози локомотиве“, жали се синдикат машиновођа ГДЛ. Дечачки снови о управљању локомотивом очито испаре након пубертета. Тренутно ширем земље недостаје од 800 до 1.000 машиновођа.

Нико очито није спреман на самоћу и рад у сменама. И градови попут Берлина очајнички траже некога ко би превозио грађане. Просечна старост берлинских возача подземних и надземних железница је 50 година.

„Нама требају млади“, вапи један представник минхенског градског предузећа.

Откако је у Немачкој пре неколико година укинут монопол железнице у међуградском саобраћају, појавио се и акутни мањак возача аутобуса на дужим релацијама, Немачко удружење аутобуских превозника говори о тренутном мањку од 2.000 возача.

У следећим годинама би тај број могао да порасте на чак 10.000. Удружења су покренула агресивну кампању међу младима под слоганом: „Покрени нешто – буди возач аутобуса“.

Нико неће за управљач

Слична је ситуација и са растућим сектором друмског теретног превоза. Додуше, тренутно се за тај посао обучава око 7.000 младих, али они преспоро улазе на тржиште рада да би се покрио мањак. Не постоје тачни подаци колико широм Немачке тренутно недостаје возача теретних возила, али само на подручју Дуисбурга (где се налази највећа речна лука у Европи и где је седиште многих шпедитерских компанија) недостаје 3.000 возача.

Како каже представник Удружења професионалних возача Wолфганг Wестерманн, многи шпедитери су присиљени да своје возаче задржавају и након одласка у пензију. Други пак појачано траже за возачима широм Европске уније.

Једини сектор у ком у Немачкој не вапи за возачима, односно пилотима, је ваздушни.

„Тржиште је засићено“, поручује удружење пилота Цоцкпит. Мањак пилота је приметан у Азији и САД-у, али тамо су и радни услови доста слабији него у Европи па тако већина уложено време и новац (најмање 200.000 евра за пилотско школовање) покушава да надокнади бољим радним уговорима код европских компанија.