Прочитај ми чланак

МОЖЕ ЛИ „ТРГОВИНСКИ РАТ“ САД и ЕУ утицати на Србију?

0

Како ће "челични рат" Америке и остатка света утицати на Србију? Америчка царина од 25 одсто на челик и 10 одсто на алуминијум која је од 1. јуна ступила на снагу, имаће економске последице по ЕУ, предвиђају економисти, али за Србију и не баш. Наиме, српска производња, али и извоз челика су мали, па ће и последице трговинског рата бити минималне.

Рат је почео. Зову га „челични“, а Европљанима су га објавили Американци. Наиме, како би заштитиле производњу свог, Сједињене Америчке Државе су на увоз челика из Европске уније увеле таксу од 25 одсто. Тај намет је до сада износио око два посто, па Европска асоцијација за челик зато од ЕУ тражи хитне контрамере.

„ЕУРОФЕР позива Европску комисију да брзо одговори тако што ће увести контрамере за све америчке производе и упозорава да ниједна држава ЕУ не сме бити изузета из тога“, наводи се у саопштењу.

И док Европска унија припрема реципрочне мере, шта је са Србијом? Ако актуелни трговински рат остави последице по српски челик, биће минималне – одговарају економисти. Наиме, смедеревска железара у Америку не извози уопште, а у државе ЕУ – мало.

„Нама се може десити да Европска комисија мало чвршћи став има према кинеском челику који би одавде кренуо, али кад се то све квантификује, практично се своди на неке бизарне количине, јер овде челичана није постигла оно што је речено да ће постићи, а то је два милиона тона годишње, ми смо негде на седамсто хиљада, то није довољно за неки озбиљнији извоз“, каже економиста Махмуд Бушатлија.

Ипак, америчке мере пореметиће производњу челика у Европској унији. А, има ли простора да Европа Америци узврати истом мером? Тешко – мисли саговорник Н1, јер Унија има могућност да повиси таксе на америчке моторе, фармерке и виски.

„Нема више тих познатих америчких брендова, нити има у Америци такве неке производње, где може сада Европа да каже ‘Е, па нећу ја од вас да увозим кола’, јер не увози кола, нема потребе, већи је произвођач кола и та кола извози Америци“, додаје Бушатлија.

Иначе, Трамп није први амерички председник који је Европи, али и свету, увео намате на челик. То је 2002. учинио Џорџ Буш. Тада су таксе биле од 8 до 30 одсто, али су после годину дана укинуте – јер нису дале резултате.