Могли су а да се не окупљају! – то је назив чланка једног од европских листова, који тачно описује ситуацију. Планирало се да ће се земље ЕУ договорити о вишегодишњем финансијском плану за период од 2014. до 2020. године.

Међутим, како су претпостављали посматрачи, политичари нису могли да нађу заједнички језик. Према пројекту Еврокомисије, укупан износ трошкова ЕУ морао је да износи скоро трилион евра. Немачка инсистира на смањењу на 960 милијарди евра, а Велика Британија предлаже да се смањи на 900 милијарди. Сједињена Краљевина је овог пута расположена веома радикално. Британске политичаре узнемирава цена, коју Лондон мора да плати за чланство у ЕУ, – објашњава доктор британског Института економских проблема Ричард Велингс.

Административни трошкови су огромни. Например, само јединствена пољопривредна политика кошта британске пореске обвезнике хиљаде фунта годишње, поред тога постоје трошкови за енергетику. Британским потошачима се не допада да од њих траже да плате 200 милијарда долара ради спровођења у живот Климатског програма ЕУ до 2020. године. Данас је читава британска економија подређена пројектима и стратегијама ЕУ. У ситуацији одуговлачене рецесије све ове мере се не допадају не само људима, већ и бизнису.

Следећи пут ће лидери ЕУ разматрати буџет почетком идуће године. Ма како су непомирљиви ставови низа европских земаља, на крају крајева ће компромис бити нађен.

За сада договарање тешко успева. Сусрет министара финансија зоне јединствене европске валуте, који су планирали усклађивање издавања Грчкој редовног транша, завршен је без резултата. Питање издвајања Атини допунских 10 милијарди евра пренето је за понедељак. Међутим, не вреди драматизовати ситуацију, решење ће се наћи, – сматра шеф оделења аналитичких истраживања инвест-групе УНИВЕР КАПИТАЛ Дмитриј Александров.

Многи лидери су уморни од финансирања под хитно и ван контроле. Ту је јасна жеља конкретно, тачно, детаљно све одрадити. Чини се да нису важни услови издвајања, јер су принципијелну сагласност дали сви учесници процеса. Нема неких радикалних замерки, које би онемогућиле издвајање Грчкој редовног транша помоћи.

Уље на ватру негативних вести из Европе додала је рејтиншка агенција Moody’s, која је неочекивано за многе одузела Француској највиши рејтинг ААА. На позадини тога многи аналитичари су почели да проричу да ће иза тога уследити талас рејтиншких смањења – као последица, дестабилизација ионако нестабилне ситуације на европским финансијским тржиштима. Иначе, према мишлењу Дмитрија Александрова, ако се макроекономска ситуација у региону много не погорша, Немачка или Финска ће сачувати своје највише кредитне процене.

У случају, ако у 4. тромесечју не будемо видели нагли пад бруто-домаћег производа, и настаће повољна ситуација са прогнозом за 1. тромесечје, односно, ако не дође до очигледних знака погоршавања, мислим, да у најмању руку за неколико наредних месеци, до средине пролећа, о смањењу рејтинга, у сваком случају у ААА-земљама, неће бити реч.

Иначе, неки експерти сматрају да ће се крајем године ситуација на финансијским тржиштима региона ипак погоршати, то значи, да ће многе земље изгубити свој рејтинг ААА.

(Глас Русије)