Прочитај ми чланакТек сваки четврти млађи од 24 године има посао, највише су изложени ризику од сиромаштва, а сами као битне факторе за запошљавање наводе везе, познанства, срећу и страначку припадност. Са 100 плус 100 евра ти проблеми не могу се решити.
Укрштајући стопе запослености и незапослености младих људи у Србији са одлуком званичника да им уочи априлских избора поделе по 100 евра, а још толико после избора, могло би се закључити да је актуелна власт пронашла не само рецепт за привлачење одређеног броја бирача, него и за оно што се у левичарским круговима заговара као универзални доходак, односно накнаду за оне који не могу или не желе да раде.
Шалу на страну, о озакоњењу мере подршке младима, које се власт досетила тек у трећој години пандемије, али непосредно пред изборе, у понедељак је расправљала Скупштина Србије, а ускоро би могли и судски органи, јер је лидер Покрета за преокрет Јанко Веселиновић поднео кривичну пријаву против Александра Вучића због „нуђења мита“.
НИН је истраживао у каквом су то положају млади људи на тржишту рада и решава ли тих 100 евра бар део њихових проблема. Подаци из званичне статистике говоре да је стопа запослености младих између 15 и 24 године, у трећем кварталу 2021, била тек 27,3 одсто, док је, поређења ради, у старосној групи између 25 и 64 године она износила 70,9 одсто. Истовремено, стопа незапослености за прву категорију била је 23,1, док је за другу једноцифрена, 9,8 одсто.
Поражавајући положај младих људи потврдила је и анализа Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва (Положај осетљивих група у процесу приступања Србије ЕУ-положај младих,) у којој се наводи да су млади највише изложени ризику од сиромаштва, а 60 одсто их као разлоге зашто се нису осамосталили од родитеља наводе материјални положај.
„Стопа запослености младих значајно је нижа од просека ЕУ27 и учешће младих у радној снази у Србији веома је ниско по европским стандардима“, констатује се у анализи. Иако виша стопа незапослености младих у односу на старије становништво није никаква српска специфичност, статистички подаци ипак показују да су млади овде у далеко неповољнијем економском положају од својих вршњака у ЕУ, па је примера ради, стопа незапослености међу младима у ЕУ 15,9 одсто, док је код нас 23,1.
И у поменутој анализи, баш као и у истраживању Индекса партиципације младих, које ради Омладински хаб земаља Западног Балкана и Турске, могло се прочитати како највећу забринутост изазива високи проценат младих људи који припадају НЕЕТ категорији, односно нити се школују, нити имају посао, нити су на некој обуци, а чији проценат је у поменутим земљама 24 одсто, док је просек ЕУ два пута мањи.
Овакво стање одговор је и на питање због чега значајан проценат младих људи жели да напусти овај део Европе, а према истраживањима Кровне организације младих Србије, у нашој земљи то планира сваки четврти испитаник. „Око 25 одсто њих жели да напусти земљу, али нису још у процесу планирања, док 24,6 одсто то планира. Као разлоге за напуштање, 31,7 одсто наводи потрагу за достојанственим животом, 24 одсто то жели због вишег животног стандарда, а 10 одсто због већих шанси да пронађе посао“, каже за НИН Миљана Пејић, генерална секретарка Кровне организације младих Србије.
„Алтернативни извештај о положају и потребама младих показује сваке године да су они у тешкој економској ситуацији, а у 2021. скоро две од три младе особе нису зарађивале, а чак и када се запосле млади људи доминантно верују да не могу пристојно да живе од плате. Чак 78,2 одсто њих сматра да се са примањима мањим од 80.000 динара не може пристојно живети, а реалност говори да само 7,2 одсто њих зарађује више од тога.“
Она додаје да се млади људи тешко сналазе на тржишту рада, јер не постоји усклађеност између њега и образовног система. „На тржишту су тражени неки нови профили за које не постоји понуда, а са друге стране, школују се кадрови који нису тражени на тржишту рада. Због мањка радног искуства, млади који излазе из система образовања се тешко запошљавају, нарочито први пут.“
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 18, 2022
