Прочитај ми чланакХиљаду евра је дан лечења у интензивној нези, а човек просечно уплати 550 евра годишње, рекао је недавно председник Србије Александар Вучић гостујући на РТС и додао да „нас милијарде коштају лекови, вакцине“.
Откако је епидемија вируса корона стигла у Србију прошло је годину дана, толико трају и набавке лекова, респиратора, вакцина, а исто толико дуго не знамо тачно ни колико тога је и по којој цени купљено. Ако је милијарде и тешко пребројати, са хиљадама делује да би могло да иде лакше, али није тако. Председник свој извор информација није открио, а Данасу Републички завод за здравствено осигурање није одговорио на питање колико кошта један болнички дан на интензивној нези.
Према Правилнику о цени здравствених услуга на секундарном и терцијарном нивоу дан у болници кошта од 1.545 до 4.107 динара колико је за оне који се налазе на интензивној нези 2. На списку услуга које се наплаћују у државним болницама је и поступак одржавања неинвазивне вентилаторне подршке (респиратор) који по дану кошта 2.220 динара.
У приватној пракси коришћење респиратора је скупље, тако да болнички дан на респиратору кошта у зависности на ком је одељењу пацијент од 30.000 до 36.000 динара – чак и ту далеко мање од 1.000 евра о којима говори председник.
Међутим, ковид пацијената у приватним болницама нема, сви којима је потребна лекарска помоћ су у државним болницама, међу којима су и неке специјално изграђене због појаве вируса којим је у Србији за годину дана заражено више од 550.000 људи, а више од 5.000 је преминуло.
Председник Синдиката лекара и фармацеута Раде Панић каже да се лекари не баве ценама, већ да то раде службе на основу тога шта они упишу да су користили од материјала и услуга.
„Питали су ме и раније о томе и неком рачуницом смо дошли до тога да дан у интензивној нези кошта од 300 до 350 евра у просеку. Може то да буде и 1.000 евра, јер све зависи од тога какве лекове дајете, од чега се лечи пацијент. Далеко смо у Србији од савремене медицине, али можда неке установе имају неке иновативне ствари које много коштају тако да тај дан може да изађе 1.000 евра“, истиче Панић, али напомиње да је просек неких 350 евра и то ако се рачуна и употреба механичке вентилације.
Он каже да пацијенти нису на тако интензивном лечењу често, већ да се у случају оболелих од ковида 19 најчешће користи неинвазивна вентилација.
„Тако да је та цифра за лечење ковид 19 пацијената можда и нешто нижа од оне коју бисмо могли да водимо као уобичајену, нижа од тих 350 евра“, наглашава Панић и додаје да се лекари не баве много ценама да би могли прецизно да говоре о томе.
Дан у болници осим коришћења кревета и респиратора подразумева доста тога, пре свега, лекове попут антибиотика.
„Антибиотици се користе за бактеријске, а не вирусне инфекције, али код нас се они налазе у званичној препоруци Батута откако је епидемија почела, због чега нам се у свету чуде. Нису они тако скупи, али како се ради о великим количинама онда то доста кошта. Молекуларни хепарини могу да коштају, клексан који у последње време користимо је скупљи, ту су и лекови који се користе у случају пада тромбоцита“, каже Панић и напомиње да за многе лекове који се набављају не знамо тачне цене.
Пун ињекциони шприц лека клексан са 10 комада од по 2.000 интернационалних јединица кошта 2.500 динара до 7.000 динара колико је четири пута јача доза овог лека.
Фраксипарин, који се користи за спречавање венске тромбоемболије, кошта 2.800 динара, колико је цена раствора за ињекцију у напуњеном шприцу.
Ради се такође о 10 комада са 5.700 интернационалних јединица. На то треба додати витамине, пре свих Ц и Д, провера крвне слике, али и снимања плућа ређе скенером, чешће рендгеном који према поменутом Правилнику о ценама кошта 700 динара.
Према Вучићевој рачуници, да би се покрио један дан лечења на интензивној нези двоје просечних грађана треба да издвајају за здравство целу годину. Уколико тај дан у просеку кошта 350 евра, онда би то било на нивоу годишњег издвајања за здравство некога ко ради за плату од 50.000 динара.
Здравство пуно кошта, напомиње епидемиолог Зоран Радовановић, али је проблем у Србији тај што је систем, тако и цене, потпуно нереалан.
„У нашем државном здравству цене су фиктивне, преглед лекара кошта неколико стотина динара, то је половина цене коју платите за мушки фризерај. Да немамо друге аранжмане, седам или осам видова финансирања, здравство не би могло да опстане“, истиче Радовановић. Он каже да је податак о томе да дан кошта 1.000 евра Вучић рекао јер „лепо звучи“ и да ће следећи пут рећи нешто друго, да је чињеница да је лечење скупо, али не толико.
То што болнички дан у државној пракси званично кошта од 10 до 30 евра Радовановић види као најбољи показатељ нереалности.
„За те паре не можете да оперете чаршафе, а не нешто друго. Ту се види колико је систем нереалан и заснован на произвољним бројевима. Не постоји економски утврђена цена услуге у здравству и то је основно и то се деценијама тражи. Кад бисмо имали такву цену онда бисмо могли да изађемо и да видимо ко даје јефтинију услугу, да се приватна и државна пракса такмиче“, истиче Зоран Радовановић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 25, 2021
